Veoma je verovatno da će situacija na Bliskom istoku nastaviti da eskalira, a sve smo bliži sukobu Izraela sa Hezbolahom u Libanu, rekao je šef organizacije za procenu rizika “Evroazijska grupa”.
Ako Donald Tramp pobedi na američkim predsedničkim izborima, nateraće Ukrajince da okončaju rat ili će im uskratiti svu pomoć, što će izazvati egzistencijalnu krizu za NATO i EU, smatra šef organizacije za procenu rizika “Evroazijska grupa” Ijan Bremer.
On je u intervjuu za RTS ocenio da su SAD veoma moćna država ekonomski i vojno, ali da je američki politički sistem u krizi, pojašnjavajući da postoji sukob između republikanaca i demokrata, Trampa i Bajdena, rekavši za obojicu da su nepopularni kandidati.
“Ako Tramp pobedi na izborima, Bajden i njegovi saradnici očekuju da će politizovati pravosuđe, poresku upravu, Federalni istražni biro i da će krenuti u obračun sa njima, da će se suočiti sa istragama i zatvorom. A ako Tramp izgubi, završiće u zatvoru”, kaže Bremer.
Po njegovom mišljenju, globalne posledice Trampove pobede biće to da će on primorati Ukrajinu da prihvati kraj rata po uslovima neprihvatljivim za Ukrajince, a ako to odbiju, uskratiće im svu pomoć.
“To će značiti egzistencijalnu krizu za NATO, za Evropsku uniju u kojoj su Poljaci, Baltik, a koji se snažno protive Trampu i snažno podržavaju Ukrajinu. Drugi, poput Mađara mogu da kažu hajde da prekinemo veze sa Putinom i da sarađujemo sa Trampom”, rekao je Bremer.
Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, izneo je mišljenje da će Tramp, ako postane predsednik, nastojati da pokrene napade na Iran, kao i da će cene nafte rasti.
On u intervjuu za RTS nije govorio o globalnim posledicama, ako Bajden ponovo postane predsednik.
Takođe, osvrnuo se i na odluku bez presedana, kako ju je nazvao, u Koloradu i Mejnu da Tramp ne može da bude na glasačkom listiću za unutarstranačke izbore.
“Neko bi mogao da pomisli – u redu, sistem tako funkcioniše, ali realnost je da ako bilo koji predsednik u demokratskom sistemu pokuša da poništi izbore, pa se opet kandiduje, to je problem u bilo kojoj funkcionalnoj demokratiji, a u Sjedinjenim Državama nije i to je ogolilo krizu američke demokratije”, ističe Bremer.
Naveo je da smatra i da smo sve bliži sukobu Izraela sa Hezbolahom u Libanu i da nije moguće da će se rat koji se sada vodi zadržati samo na Gazi.
“Amerikanci i Britanci bombarduju Hute u Jemenu, što je značajna eskalacija. Takođe, izraelski ratni kabinet vidi ovaj rat kao priliku da degradira Hezbolah, da ga odvrati od granice. Tu su svi iranski proksiji, ne samo Hezbolah već i šiitske militantne grupe u Iraku i Siriji, a takođe imate i milione muslimana u regionu i širom sveta, mnogi od njih su radikalizovani i mogu da pribegnu nasilju, zbog nasilja koje gledamo na Bliskom istoku. Zbog svega toga, veoma je verovatno da će situacija na Bliskom istoku nastaviti da eskalira”, smatra Bremer.
Osvrnuo se na još jedan sukob, onaj u Ukrajini, navodeći da ne želi da Ukrajina bude podeljena jer misli da to nije fer.
“Ali ne vidim da Ukrajinci imaju vojne kapacitete da vrate teritorije. Rusi su spremniji da nastave ofanzivu tokom naredne godine, možda dve. Ukrajinci to neće prihvatiti, jer Ukrajina podeljena na dva dela za njih nije prihvatljiv ishod, a to znači da će delovati iz očaja, prema Rusiji naročito, što vodi većem riziku”, kaže Bremer.
On je dodao i da Ukrajina više nije prioritet za Ameriku i njene saveznike, kao i da politika u vezi sa sukobom u ovoj zemlji postaje sve komplikovanija, što je rezultat podela u SAD i EU i nespremnosti da se troši više novca.
“Nadam se da će Ukrajinci moći da nastave ka EU, da će moći da se oslone na snažne bezbednosne garancije Amerike i Zapada, ali to sada ide sporo i nejasno je da li će SAD i njeni saveznici moći tako nešto da ponude, pre nego što političke podele postanu prevelike”, ističe Bremer.
Do pre samo nekoliko meseci, predsednik Bajden je govorio da će podržavati Ukrajinu svim sredstvima, koliko god bude bilo potrebno, dodaje on, ističući da samo nekoliko meseci kasnije više nije siguran da li može da nabavi novac.
“To nije baš dobra poruka za evropske saveznike. To nije dobra poruka za NATO saveznike. I to je izazov”, napominje Bremer.
Komentarišući to što ove godine glasa više od dve trećine birača u svetu, sagovornik RTS-a je ocenio da su izbori manje-više stabilni svuda osim u Americi. I dodao da su ove godine, paradoksalno, manje šanse za sukob Kine i Amerike, jer to ne odgovara ni jednoj ni drugo strani.
“Povodi za trvenja između Kine i Amerike ostaju, ne samo Tajvan, nego i kontrola izvoza u domenu visoke tehnologije, pitanje Južnog kineskog mora, to će sve ostati i u 2024. Ali namere da se upravlja tim pitanjima su prisutnije nego što su bile prethodnih godina”, kaže Bremer.
