Severnoatlantska meridijanska struja (AMOC) usporava brže nego što se mislilo i približava se tački bez povratka, a posledice za ceo svet biće teške, upozprava okeanograf.
Kako je naveo Stefan Ramstorf sa Univerziteta Potsdam i Instituta za istraživanje uticaja klimatskih promena u Nemačkoj, poslediće će posebno biti opasne za severnu hemisferu.
Kada bi došlo do kolapsa AMOC-a, to bi vrlo verovatno izazvalo nagle promene u regionalnim vremenskim obrascima i vodenom ciklusu, kao što su pomeranje pojasa tropskih kiša prema jugu, slabljenje afričkih i azijskih monsuna, jačanje monsuna na južnoj hemisferi te smanjenje količina padavina i pad proizvodnje hrane u Evropi.
Između ostalog, kako navodi okeanograf, može se očekivati dodatni porast nivoa mora, posebno duž američke atlantske obale, smanjenje apsorpcije CO2 u okeanskim vodama, znatno smanjenje snabdevanja dubokih okeanskih voda kiseonikom i verovatni kolaps ekosistema u severnom Atlantiku.
Why is no one taking any notice of AMOC – the worst news for UK industry, society and the state in the last 10,000 years?
— Roger Hallam (@RogerHallamCS21) April 15, 2024
Because when journalists talk about it they say:
"Shutdown could be catastrophic for Europe and other regions."
What an utterly stupid comment -… pic.twitter.com/xbkK8TE5v0
AMOC je složen system, u koji su uključena međudejstva temperature, slanosti, priliva slatke vode i drugih faktora, a podrazumeva da bi moglo da postoji više tačaka prekretnice- AMOC je vrlo osetljiv na klimatske promene, posebno nagle, čak i kada su kratkotrajne jer se system sporije vraća u ravnotežu.
Budući da se severni polarni krajevi ubrzano zagravaju, brže od ostalih delova sveta jer otapanjem leda dolazi do smanjenja svetlih površina koje odbijaju zrake Sunca i povećanja tamnih površina vode i tla koje ih upijaju, u Atlantskom okeanu završava velika količina vode nastala otapanjem glećera na Grenlandu i leda u Arktiku. Dodatan unos slatke vode još više smanjuje salinitet, a time i gustoću površinskih voda u Atlantiku, čime usporava njihovo poniranje i slabi kretanje dubinskih voda prema jugu.
Ramstorfm je izneo niz studija koje ukazuju na tgo da su promene u AMOC-u već počele, kao i da su ozbiljne i stvarne. Jedna od tih posledica je formiranje hladne pege u subpolarnom, severnom delu Atlantskog okeana.
“Dok se cela zemaljska kugla zagrejala, subpolarni severni Atlantik je odoleo te se čak ohladio. To je tačno ono područje u kojem AMOC isporučuje većinu svoje toplote i tačno ono područje u kojem su klimatski modeli dugo predviđali hlađenje kao rezultat usporavanja AMOC-a”, kaže Ramstorf.
Study published today in @NatureGeosci led by @CIMASRosenstiel @NOAA_AOML @AWI_Media shows that a critical piece of the Atlantic Meridional Overturning Circulation #amoc in the North Atlantic has weakened by about 12% over the past two decades. Read more:https://t.co/15O7QVrYri pic.twitter.com/2iMP83ohrP
— University of Miami Rosenstiel School (@MiamiRosenstiel) April 19, 2024
Ističe da ta hladna pega već utičer na vremenske uslove, iako ne na način na koji bi se moglo očekivati. Naime, hladan subpolarni severni Atlantik je u korelaciji s letnom vrućinom u južnoj Evropi, a posebno na Mediteranu.
Zašto? Hlađenje morske površine dovoljno je da utiče na raspodelu pritiskka vazduha na takav način da podstiče dotok toplog vazduha s juga u Evropu.
Dr. sc. Natalija Dunić, okeanografkinja iz Laboratorija za fiziku mora na Institutu za okeanografiju i ribarstvo u Splitu, kaže da ove promene već utiču na JAdransko more.
“Najsnažnije pojave morskih toplotnih talasa zabeležene su 1982., 2003., 2012., 2015. i 2017., dok se zadnjih nekoliko godina obaraju rekordi posebno u letnim mesecima. Promene u temperaturi mora vidljive su i na većim dubinama”, navela je ona.
Nekoliko studija pokazuje takođe da će, ako AMOC oslabi, nivo mora na američkoj severoistočnoj obali naglo porasti.
This is what an AMOC collapse might look like…
— Timo@timolarch.bsky.social (@timolarch) April 19, 2024
The UK could get sea ice-pack in winter.
75-80% of Agicultural land ceases to be productive. Could happen any day…
This would be truly catastrophic.
Just stop oil eh? pic.twitter.com/xLZIEKEdhN
Naučnici upozoravaju i da bi potpuno zaustavljanje AMOC-a imalo razorne posledice za čovečanstvo i mnoge morske i kopnene ekosisteme.
Izrađemno je I nekoliko modela, scenarija, koji su pokazali da bi se, u tom slućaju, niske temperature vazduha proširile i pokrile Island, Britaniju i Skandinaviju. Temperaturni kontrast između severne i južne Evrope povećao bi se za ogromnih 4°C, što bi verovatno imalo veliki uticaj na vreme, na primer na stvaranje oluja bez presedana.
Kada je reč o padavinama, one bi u jednim delovima izazvale suše, u severnim tropima Amerike, kao i u Aziji. Pritom treba imati na umu da bi sezonske promene bile čak i veće od prikazanih prosečnih, godišnjih.
Druge simulacije predviđaju značajan porast zimskih oluja u Evropi i tamošnje snažno smanjenje u prinosima useva i pašnjaka. Ali, kako se navodi, najviše zabrinjava pomeranje tropskih padavinskih pojaseva prema jugu i uopšteno suša Evrope.
