Ajkule mogu da čuju zvukove sa udaljenosti od čak 74 metra, pokazalo je novo istraživanje naučnika sa Atlantskog univerziteta Floride, objavljeno u časopisu “Integrative Organismal Biology”.
Koliko dobro ajkule čuju dosad je bila svojevrsna misterija, prvenstveno zato što je njihove slušne sposobnosti teško izmeriti u kontrolisanim uslovima. Sluh je, međutim, od ključnog značaja za pronalaženje plena, izbegavanje predatora i pronalaženje potencijalnih partnera.
Istraživači su proučavali crnovrhe ajkule (Carcharhinus limbatus) kod obale jugoistočne Floride, koristeći čamac, podvodne mikrofone i dron. Emitovali su zvukove niske frekvencije, dok je dron sa visine od 40 do 50 metara snimao reakcije ajkula.
Ajkule su reagovale na test-zvukove u 71,1 do 87 odsto slučajeva, u zavisnosti od frekvencije, dok su kontrolne zvukove izvan svog slušnog opsega ignorisale. Najudaljenija zabeležena reakcija bila je na 74 metra, a na sve tri testirane frekvencije reagovale su sa udaljenosti do 62 metra, piše ScienceAlert.
Posebno je zanimljivo što je 118 od ukupno 165 reakcija zabeleženo u takozvanom dalekom zvučnom polju, gde zvučni pritisak izaziva znatno suptilnije kretanje čestica vode. Svaka reakcija podrazumevala je naglo skretanje od izvora zvuka, što sugeriše da su ajkule mogle da odrede odakle zvuk dolazi.
“Ovo sugeriše da one detektuju kretanje čestica povezano sa zvukom čak i na znatnim udaljenostima od izvora, što ranije nismo uspeli da dokažemo kod ajkula koje slobodno plivaju“, objašnjava zoolog Stiven Kadžiura.
Za razliku od mnogih košljoriba, ajkule nemaju plivaću bešiku ispunjenu gasom, koja omogućava pretvaranje zvučnog pritiska u vibracije. Naučnici zato pretpostavljaju da ajkule na neki drugi način registruju kretanje čestica vode.
Istraživači ističu da su eksperimenti u prirodnom okruženju posebno važni jer se u rezervoarima zvuk odbija od zidova, stvarajući složene signale koji otežavaju merenje.
Foto: Pixabay
Izvor: 021
