Da li ćemo u budućnosti moći da razgovaramo sa životinjama uz pomoć veštačke inteligencije?
Razvoj govora i jezika ubrajamo u neke od najvećih evolucijskih zagonetki koje decenijama zanimaju naučnike. Pritom je uvreženo mišljenje da su zbog kompleksnosti govor i jezik jedinstvena sposobnost samo ljudi. Otac moderne lingvistike Noam Homski skovao je termin “univerzalne gramatike” tvrdeći da se sva deca rađaju s gotovim skupom mentalnih gramatičkih pravila prema kojima mogu da stvaraju rečenice koje pre nisu čula.
Prema Homskom, to objašnjava zašto deca lako uče kompleksna pravila i ritmove jezika: ona već “znaju” ta pravila jer su do njihovog biološkog dara. Jezik je, tvrdi slavni lingvista, bitan deo uma.
I evolucijski psiholog Stiven Pinker smatra da je jezična sposobnost urođena, ali za razliku od Homskog misli da je razvoj jezika neposredan proizvod prirodnog odabiranja. Pinker smatra da se jezik razvio pre 50.000 ili 60.000 godina zbog evolucijskog pritiska.
“Jezik se razvio zato što ljudima daje prednost na tržištu reprodukcije”, zaključio je Pinker u bestseleru “The Language Instinkt”. Naglašava da su ljudi koji su bili veštiji komunikatori lakše bežali od predatora, što im je povećavalo šanse za opstanak dovoljno dugo dok ne dobiju potomstvo i tako svoje gene prenesu na drugi naraštaj.
Mogu li životinje da govore?
Mnoge životinje stvaraju zvukove od kojih neki služe za razmenu informacija. Istraživači su već otkrili sposobnost glasovnog učenja niza vrsta, uključujući ptice pevačice, papagaje, kitove, slonove i šišmiše. Takođe, istraživanje objavljeno 2018. godine pokazalo je da orke ili kitovi ubice imaju sposobnost oponašanja složenosti ljudskog govora.
Može li miš da nauči novu pesmu?
Iako ljudi žive s miševima najmanje 15.000 godina, njihovo pevanje ne čujemo jer je na frekvencijama izvan raspona koji ljudski sluh može otkriti. No, 2012. godine američki naučnici su otkrili da miševi imaju sposobnost vokalnog učenja kao i ptice, kitovi, morski lavovi, šišmiši i slonovi.
Kako piše New York Times, tim neurobiologa predvođen naučnikom Erihom Jarvisom hirurški je ogluveo pet miševa i snimio njihove pesme. Zatim su uporedili sonograme pesama gluvih miševa s onima miševa koji čuju. Da je mišje pevanje urođeno, kao što se dugo pretpostavljalo, hirurška intervencija ne bi izazvala razliku.
“Zvučni zapisi netaknutih miševa zvučali su neverojatno slično pevanju nekih ptica”, napisao je Jarvis u radu iz 2013. godine.
Nije bilo tako s pesmama gluvih miševa: lišene slušne povratne informacije, njihove su pesme postale degradirane, čineći ih gotovo neprepoznatljivima. Zvučali su poput vriske. Ne samo da je melodija miša zavisila o njegovoj sposobnosti da čuje sebe i druge, nego takođe, kao što je tim otkrio u drugom eksperimentu, mužjak miša može da promeni visinu svoje pesme kako bi se takmičio s drugim mužjacima za žensku pažnju.
Kako AI dekodira životinjski govor?
Neprofitna organizacija Earth Species Project (ESP) veruje da može da razvije sisteme strojnog učenja za dekodiranje životinjske komunikacije identifikovanjem uzoraka u životinjskom jeziku i zatim analizom tih podataka. ESP veruje da bi morski sisari, koji komuniciraju uglavnom akustički, mogli biti prvo otkriće.
“Na korak smo od primene napretka u razvoju veštačke inteligencije za ljudski jezik na životinjsku komunikaciju”, rekla je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu Kejti Zakarian, izvršna direktorica ESP-a.
