Hezbolah, proiranska organizacija iz Libana, ne planira akcije protiv Izraela, piše libanski “El dijar”.
“Hezbolah je spreman za sve opcije, uključujući i veliki rat kojim bi bilo okončano postojanje Izraela… Ako Izrael odluči da napadne Liban, u potpunosti smo spremni”, naveo je neimenovani zvaničkih Hezbolaha “El dijaru”, čime je suštinski odbacio svaku mogućnost da ova organizacija pritekne u pomoć Hamasu u Pojasu Gaze.
Takav razvoj situacije potvrdio je i libanski ministar spoljnih poslova Abdala Buhabib, navodeći da je vlada u Bejrutu dobila čvrste garancije lidera Hezbolaha da se neće mešati u rat u Pojasu Gaze, ukoliko Izrael ne bude napao Liban, preneo je RTS.
Rezervisan stav inače borbenog Hezbolaha, kako se čini, proizvod je snažnog pritiska niza stranih država, koji su libanske političare i lidere proiranske organizacije jasno upozorili na nesagledive posledice ukoliko se Hezbolah na bilo koji način uključi u rat u Pojasu Gaze, dodaje javni servis.
Prema pisanju nekoliko libanskih dnevnika, ključnu ulogu u odvraćanju Hezbolaha od mešanja u rat između Hamasa i Izraela, u kojem je do sada stradalo više oko 1.500 ljudi, odigrale su diplomate iz Katara.
Izjave zvaničnika Hezbolaha i libanske vlade usledili su dan pošto su pripadnici ove organizacije ispalili salvu minobacačkih projektila na tri položaja izraelske vojske u području spornih farmi Šeba, koje većinom kontroliše Izrael.
“Napad raketama i granatama izveden je u znak podrške palestinskom otporu”, saopštio je Hezbolah. U napadu nije bilo povređenih, a izraelska vojska uzvratila je bombardujući jedan od tri šatora, koje je Hezbolah postavio početkom aprila.
Tel Aviv je, još početkom leta, od vlasti u Bejrutu zatražio da utiče na Hezbolah da ukloni šatore sa izraelske strane Plave linije. Libanske vlasti su, kao kontrauslugu, zatražile da se Izraelci povuku iz sela Gajar u kojem su prošle sedmice podigli žičanu ogradu.
Posle razmene vatre u području farmi Šiba, oružje je utihnulo u ovom regionu, ali su Izraelci, za svaki slučaj, prema položajima Hezbolaha rasporedili značajne oklopne i pešadijske snage.
Krajem aprila, iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir Abdolaijan se, nedaleko od izraelske granice, sastao sa nekolicinom palestinskih lidera i upozorio da su se “stekli uslovi za kolaps” Izraela.
Pre početka napada Hamasa na Izrael, broj izraelskih akcija protiv ciljeva koji se povezuju za Iranom i Hezbolahom u Siriji je udvostručen, ali su ovakve akcije, pre tri dana, naglo prestale.
Izraelske obaveštajne službe već godinama smatraju da je novi rat s Hezbolahom neizbežan, zbog čega akcija vojske ni u kom slučaju ne bi uticala na ionako izvestan razvoj situacije.
Oprezniji upozoravaju da bi, u slučaju ozbiljnog sukoba, Hezbolah mogao da ka teritoriji Izraela ispali čak 4.000 projektila dnevno, koji bi bez problema dobacili do nekoliko gradova, uključujući Haifu.
Taj broj je u suštini preveliki za kapacitete izraelske protivvazdušne odbrane, koja je tokom rata 2014. godine uspela da za 50 dana sukoba neutrališe većinu od 4.500 Hamasovih primitivnijih raketa.
Tokom sukoba koji su u maju izbili nakon što su Izraelci upali u džamiju Al Aksa, Islamski džihad je ispalio 1.234 projektila, odnosno prosečno 308 dnevno. Hamas i Islamski džihad raspolažu sa primitivnijim projektilima koji se, od delova koje im šalju Hezbolah i Iran, sklapaju u podrumima širom Pojasa Gaze.
Tokom rata 2006. godine, izraelsko vazduhoplovstvo uništilo je nekoliko desetina Hezbolahovih projektila pre nego što je ta organizacija uopšte došla u priliku da ih lansira, ali se situacija od tada dramatično promenila, jer su Iranci u međuvremenu u region dopremili savremenije projektile i radare koji su, navodno, raspoređeni duž granice Libana i Sirije.
