Godina proizvodnje čini svoje. Polako se opraštamo od teniskih asova koji su u protekle dve decenije bile deo zlatne ere “belog sporta”.
Rodžer Federer je već godinu i po u penziji, Rafael Nadal je na korak od iste, a čini se da slična sudbina uskoro čeka i Endija Marija.
Novi, šesti poraz za manje od dva meseca i tek dve pobede, naterale su Marija da dodatno pojača razmišljanje o kačenju reketa o klin.
Ispao je u Brizbejnu (Dimitrov), Melburnu (Ečeveri), Monpeljeu (Per), Marseju (Mahač), Dohi (Menšik), a u sredu popodne i u Dubaiju (Amber).
Samo dva trijumfa u 2024, nad Aleksandreom Milerom u Dohi, odnosno Denisom Šapovalovim u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nisu nešto što zadovoljava kriterijume člana nekadašnje “velike četvorke”.
Trostruki Grend slem šampion očigledno je jako frustriran onim što mu se događa trenutno.
“Nemam pojma šta da radim. Užasan osećaj”, rekao je Mari za “BBC” posle nove eliminacije.
Drugi deo izjave, koji se tiče nastupa na Olimpijskim igrama, preneli su svi svetski mediji, navodeći da će se ser Endi upravo u Parizu oprostiti od tenisa.
Mari nije eksplicitno to rekao, ali je nada da će se pre povlačenja bar još jednom okušati na Igrama, svakako znak da je kraj blizu.
“Nadam se da ću dobiti još jednu priliku da se takmičim na OI. Kada dođe vreme verovatno ću nešto reći pre nego što odigram poslednji meč i poslednji turnir. Ne postoji pravi način da završite karijeru i svi su različiti. Ono što bi moglo da bude pravi put za Federera možda nije za Nadala i za Đokovića”, rekao je Mari.
Čitava ova priča nije baš nešto što je došlo kao grom iz vedra neba. Znamo Marijeve muke sa povredom kuka, koji je u dva navrata i operisao.
Mari je prvu operaciju imao u januaru 2018, a potom novu intervenciju i 12 meseci kasnije. Nakon njih više nikad nije bio onaj stari.
Radi se o intervenciji “obnavljanja kuka”, tako da je dobra stabilnost garantovana, a butna kost ostaje netaknuta.
Ipak, koliko god je ovo ublažilo bolove i olakšalo stvar, profesionalac sa svakodnevnim naporima očigledno ne može da se takmiči na najvišem nivou sa maltene veštačkim kukom.
Stoga, česta odustajanja, ali i porazi, posledica nedovoljne pripremljenosti, mečeva, kontinuiranog igranja, nisu nešto što iznenađuje.
Endi je nakon prve operacije propustio veći deo sezone, vratio se na US openu, ali je sve to bilo kratkog daha – doživeo je poraz u drugom kolu.
Mari je, pre te rane eliminacije, poslednji put tako brzo na jednom Grend slem turniru ispao davne 2008. godine u Melburnu.
Upravo je u Australiji 2019. eliminisan na startu, nakon čega je odlučio da se podvrgne i drugoj operaciji, te ponovo pauzira gotovo pola godine.
Odigrao je drugi deo te 2019, ne nastupajući ni na jednom Grend slemu. Učinak mu je bio 10-6, da bi sličan princip primenio i 2020. Doduše, to je sezona u kojoj je korona sve poremetila.
Imao je negativan skor 3-4. Na Rolan Garosu je eliminisan odmah, a na US openu u drugoj rundi. Jednostavno, sve je ovo bilo početak kraja.
Australijan open 2021. je preskočio zbog pozitivnog testa na Covid, dok je Rolan Garos samoinicijativno “zaobišao”, kako bi se što bolje spremio za travu.
Kod sprovođenja plana je zapelo, kako na tom Vimbldonu, tako i na ostalim Grend slemovima, do ovogodišnjeg Australijan opena.
Ni na jednom od velikih turnira nije uspeo da prođe treće kolo, mada, uspeo je makar da se vrati u Top 100.
Takođe, često je govorio da nija sva odgovornost za loše rezultate na njegovom kuku, već i na njemu samom, na igri.
Nešto slično se desilo i Dominiku Timu, koji već godinama ne uspeva da se vrati posle povrede ručnog zgloba. On ga više ne muči, ali igrački i rezultatski, jednostavno ne ide.
Mari ima 36 godina, uskoro puni 37, jasno je da je njegovo vreme prošlo, a kako sam kaže, jedna velika povreda deli ga od penzije. Posle nje prosto ne bi imao volje ni želje opet da se vraća.
Ima Endi zaista čime da se pohvali. Dva Vimbldona, jedan US open, 14 masters titula, jedan Završni masters, ukupno 46 trofeja u karijeri.
Ne treba da čudi što ima toliku želju da nastupi i na Olimpijskim igrama, gde je svojevremeno pravio odlične rezultate.
Zlata u singlu i srebro u miksu 2012. u Londonu, te najsjajnije odličje četiri godine kasnije u Rio de Žaneiru, svakako su lepa sećanja na vrhunce njegove karijere.
Početak njegovo trenutnog, verovatno i konačnog, pada datira verovatno od septembra kada je u Pekingu ispustio 5:2 u odlučujućem setu protiv Aleksa de Minora.
To je u velikoj meri narušilo i onako krhko samopouzdanje, koje je dovelo i do crnog niza od samo tri pobede u poslednjih 13 mečeva.
Otkrio je nedavno da je promenio i reket, da pokušava sve kako bi ponovo zasijao. Bio je to jasan pokazatelj čoveka koji traži rešenje.
Njegovi brojni navijači mogu samo da se nadaju da će Endi u preostalih nekoliko meseci, do famoznih Igara, uspeti da napravi preokret u igri, rezultatima i ideji – da je vreme za kraj.
Borba, po čemu je najviše i poznat, bez sumnje neće izostati. Ona se, od kad se pojavio pre 20 godina, nikada i nije dovodila u pitanje.
