Najl Ferguson je upozorio na ključne trenutke današnjice i opasnosti koje prete zapadnom svetu.
Poznati britansko-američki istoričar Najl Ferguson sa Univerziteta Harvard dao je intervju švajcarskom listu Neue Zurcher Zeitung na nemačkom jeziku, u kome je komentarisao aktuelne svetske teme – od toga da se SAD suočavaju sa izborom Džoa Bajdena ili Donalda Trampa i posledice tih izbora, preko situacije u Ukrajini i uloge Rusije u svetskim previranjima, pa sve do pitanja Tajvana.
Govoreći o izboru između Bajdena i Trampa na novembarskim izborima i pitanju ko je bolji za SAD i Zapad, Ferguson kaže da je pred američkim glasačima teška odluka – ako izaberu Bajdena, mogli bi da spasu republiku, ali gotovo sigurno će izgubiti imperiju, a skoro isto toliko su veliki ulozi i u slučaju Trampove pobede.
Još jedan Bajdenov mandat će zapečatiti pad Amerike kao supersile i kraj ‘Pak Americana’. Možda će uspeti da sačuvaju imperiju jer se neprijatelji Amerike mnogo više plaše Donalda Trampa nego Džoa Bajdena“, rekao je Ferguson.
S druge strane, kako kaže, SAD su veoma stabilna demokratija, koja bi sigurno mogla da preživi i drugi Trampov mandat. Istorijski gledano, većina republika nije opstala koliko SAD i u tom smislu SAD rade iznenađujuće dobro, ali bi reizbor čoveka (Tramp, op.a.) koji eksplicitno krši i poništava ustavne norme mogao biti fatalni korak.
Upitan koje su tri najpogubnije odluke koje bi Tramp mogao da donese ako ponovo postane predsednik, Ferguson je napuštanje NATO-a stavio kao izbor broj jedan. Dok je Tramp bio predsednik, kako kaže, jasno je stavio do znanja da na saveznike gleda kao na „dušnike“ koji samo uzimaju od Sjedinjenih Država i ne daju ništa zauzvrat.
„Ukrajina sa Trampom je izgubljena“
“U prvom mandatu su ga prizemljili generali koje je on imenovao, poput Džima Matisa i H.R. McMastera, koji su ga nekako nagovorili da govori pozitivno o NATO-u. Međutim, to neće biti slučaj u drugom Trampovom mandatu, jer takvi ljudi ne mogu duže ne bi bili u vladi”.
Drugo, ističe da je siguran da bi Ukrajina bila izgubljena sa Trampom u Beloj kući, što bi, kako veruje, bila katastrofa. “Možda je to već slučaj jer su sredstva blokirana zbog protivljenja u Predstavničkom domu. Po mom mišljenju, bila bi katastrofa da Ukrajina izgubi rat protiv Rusije. To bi dovelo do potpuno nove bezbednosne situacije u Evropi i prisiliti sve evropske zemlje da značajno povećaju svoje budžete za odbranu, za šta nisu politički pozicionirane“.
Međutim, pitanje Tajvana ističe se kao najozbiljniji problem novog Trampovog mandata. Ferguson upozorava da Trampa možda uopšte nije briga. „Ako čitate memoare (bivšeg Trampovog savetnika) Džona Boltona, Tramp je u suštini ravnodušan prema Tajvanu. Dakle, jedna od mogućnosti je da bi Tramp rekao Kini: ‘Možete da uradite Tajvanu ono što ste uradili Hong Kongu. Ja ne briga. Hajde da pričamo o tarifama.’ . Ali ako pogledate retoriku u kampanji, on kritikuje Bajdena što je blag prema Kini. Tako da bi Trampova administracija zapravo mogla da zauzme restriktivniji pristup. Tada bismo mogli da se nađemo u sukobu I već dugo upozoravam.”
Ostatak sveta takođe mora da se pripremi za scenario Trampove pobede. S tim u vezi, ističe Ferguson, Evropa mora ozbiljno da se pozabavi strateškom autonomijom, na kojoj je pre izvesnog vremena počeo da insistira francuski predsednik Emanuel Makron, ali koja je daleko od ostvarenja – kako navodi, Japan je bliži strateškoj autonomiji nego evropski članice NATO-a.
“Tajvan je sledeći”
„Vreme je da zemlje Evrope, velike i male, ozbiljno shvate svoju odbranu jer više ne mogu da pretpostave da će uvek postojati američki garant njihove nacionalne bezbednosti. U Indo-Pacifiku, Japanu, Južnoj Koreji i drugi moraju da odluče da li da prihvate kinesku dominaciju i da se pripreme za nju. Oni će pokušati da ubede Sjedinjene Države da održe svoju dominaciju u regionu. Mnogo će stoga zavisiti od stava Trampa i njegovog tima za nacionalnu bezbednost.”
Kada je reč o Bliskom istoku, Ferguson smatra da Izrael mora da pokuša da iskoreni Hamas, ali napominje da je Iran najveći problem. „Skoro svi loši akteri su zapravo iranski zastupnici. Obuzdavanje Irana je mnogo važnije od obuzdavanja Izraela. Mislim da je Izrael već ozbiljno ograničen od strane Sjedinjenih Država.“
Kada je reč o palestinskom pitanju, smatra da je svima u regionu jasno da rešenja dve države neće biti. „Palestinske vlasti su oksimoron. One nemaju autoritet i ne mislim da im se može dati autoritet. Istorija nas uči da gotovo da nema druge opcije osim internacionalizacije. I mislim da Ujedinjene nacije moraju preuzeti odgovornost za Gazu. Ništa drugo mi se čini mogućim. . Proći će mnogo godina pre nego što se o palestinskoj samoupravi može ozbiljno razgovarati. Izrael ne može da kontroliše Gazu preko svoje vojske. Zato preporučujem da se vratimo na stare modele – internacionalizujemo veoma sporna područja i zadatak Ujedinjenih nacija da obezbede red“.
Kao osoba koja je predvidela sukobe u Ukrajini i Gazi, na pitanje šta predviđa za 2024. godinu, odgovara da je, prema njegovom mišljenju, Tajvan najverovatnije sledeća tačka sukoba.
„Namjere Rusije i Kine su uvijek zlonamjerne“
U odgovoru na tvrdnju autora intervjua da je svet u novom ‘hladnom ratu’ i da bi Zapad mogao da pobedi, Ferguson ističe da pre svega mladim zapadnjacima treba objasniti kako izgleda poraz.
„Mladi ljudi sa obe strane Atlantika su veoma zadovoljni slobodom. Čini se da ih nije mnogo briga za to. To je zato što zaista ne mogu da zamisle kako bi bilo da nema slobode. Voleo bih da možemo bolje da objasnimo kakav svet kojim dominira Komunistička partija Kine. Šta ako su svi naši pozivi i e-mailovi i svaka transakcija bili pod nadzorom izrazito ideološkog režima.”
Takođe, kako navodi, zapadne lidere treba podsetiti na jednu od lekcija klasične istorije i večnu istinu o moći – jedna od njih se sastoji u čuvenoj izreci „Ako hoćeš mir, spremaj se za rat”.
Treća je lekcija koju je, kako kaže, nedavno preminuli Henri Kisindžer, bivši ministar spoljnih poslova SAD, tumačio još 70-ih godina, a prema Fergusonu važi i danas, što je strategija detanta.
„To znači da se ne pretvaramo da Kina i Rusija postaju dobri momci. Mi ih prepoznajemo kao neprijatelje kakvi jesu. I svesni smo da su njihove namere skoro uvek zlonamerne. Ali pokušavamo da ih angažujemo u način koji kupuje vreme, a to je vreme koje nam je najpotrebnije. Trebaće najmanje deset godina pre nego što Evropa bude mogla kredibilnije da se brani. Trebaće deset godina da Sjedinjene Države modernizuju svoje sve zastarele vojne kapacitete. potrebno deset godina da se Tajvan odbrani od kineske agresije. Treba nam vremena”, zaključuje Ferguson.
