Žrtva ciljanog političkog ubistva ili čovek koji je umro usled posledica koji vladaju u sibirskoj kažnjeničkoj koloniji, Aleksej Navaljni je uspeo da ujedini pristalice i protivnike – prve u žalosti zbog gubitka lidera, a potonje u spekulacijama oko uzroka smrti jednog od najuticajnijih ruskih disidenata. Porodica još uvek čeka zvanično obaveštenje o smrti.
Nekoliko devojaka i mladića pokušalo je, noseći cveće i sveće, da priđe spomenicima žrtava političkih progona u nekoliko ruskih gradova, ali većina nije uspela da stigne do odredišta, jer su im se na putu isprečili policajci. Pristalice opozicije su, ipak, uspele da cveće polože na spomenik žrtvama Staljinovog režima u Moskvi. Protesti su organizovani ispred ruskih ambasada u nekoliko evropskih gradova, uključujući Beograd i Berlin.
Mladi aktivisti su put ovih obeležja krenuli neposredno pošto su ruske zatvorske vlasti objavile da se najpoznatiji disident ove države, posle šetnje krugom zatvora nazvanog “Polarni vuk” bezmalo 2.000 kilometara udaljenom od Moskve, srušio tokom šetnje i potom umro, iako je hitna pomoć stigla za svega sedam minuta, što je izazvalo prilično podozrenje kog dela ruskih analitičara, s obzirom da je najbliža stanica hitne pomoći udaljena 35 kilometara.
Cveće za Alekseja Navaljnog
Desetak sati od objavljivanja ove informacije, uzrok smrti Alekseja Navaljnog još uvek nije bio poznat, a ka zatvoru su krenuli ruski istražitelji i njegov advokat. Takođe, o smrti nije obaveštena ni njegova porodica.
“Ne zavaravajte se – za smrt navaljnog odgovoran je (ruski predsednik Vladimir) Putin”, rekao je američki predsednik Džozef Bajden, koji je, istovremeno, priznao da Vašington ne zna detalje vezane za smrt ruskog disidenta.
Slične ocene izneli su i brojni evropski zvaničnici na konferenciji o bezbednosti u Minhenu, čije su glavne najavljene teme, do objavljivanja vesti o smrti Navaljnog, bili ratovi u Gazi i Ukrajini.
Bajden, koji je Rusiji pre tri godine pretio teškim posledicama ukoliko Navaljni umre u zatvoru, u petak nije mogao da kaže kakve kaznene mere Vašington sprema Moskvi.
“Razmatramo širok spektar opcija”, rekao je američki predsednik.
Bajden: Putin je odgovoran
Putinov portparol, Dmitri Peskov je ovakve izjave zapadnih zvaničnika nazvao “apsolutno neprihvatljivim”, jer za sada ne postoje bilo kakve informacije o uzrocima smrti Navaljnog.
Predsedavajući ruskog parlamenta, Vjačeslav Volodin je, pak, za smrt disidenta optužio Vašington i Brisel.
“Uzrok će utvrditi forenzičari i istraga, ali kada, bez čekanja na rezultate istrage, optužbe i izjave političara i šefova neprijateljskih država zvuče kao kopije, prvo se mora odgovoriti na pitanje – kome danas koristi smrt Navaljnog“, smatra Volodin.
I Ukrajina je osudila smrt Navaljnog, mada je njegova sudbina, proteklih godina, u toj državi izazivala jako malo simpatija, jer je tvrdio da će Krim još jako dugo ostati u sastavu Rusije, dok je dodeljivanje Oskara za najbolji dokumentarni film ostvarenju “Navaljni” izazvalo bes u Kijevu.
Kasnije, iz zatvora, oštro je kritikovao napad Rusije na Ukrajinu.
Navaljni u zatvoru
U Rusiji, bio je najveća zvezda opozicione političke scene, dajući nadu pristalicama da će Rusija budućnosti biti “predivna”, predlažući strategiju i za predsedničke izbore koji se održavaju u martu.
Analitičari smatraju da bi smrt disidenta mogla predstavljati dodatni udarac za već prilično razjedinjenu opoziciju, koja u ovaj izborni proces ulazi u uslovima dramatično drugačijim u odnosu na vreme kada je Navaljni počeo političku karijeru.
U takvim uslovima, kandidaturu Borisa Nadeždnina podržalo je 105.000 Rusa, odnsno 6.000 više od broja potpisa neophodnih da bi se njegovo ime našlo na glasačkom listiću.
Prikupljeni potpisi, sami po sebi, predstavljaju ogroman uspeh, jer su pristalice opozicije uprkos strahu stajali u redovima da podrže Nadeždina.
Vlasti su, u međuvremenu, desetak hiljada glasova ocenile kao nepotpune, iako je izvesno da kandidat opozicije, kojeg su podržali i saradnici Navaljnog, nije imao šansu da osvoji više od četiri odsto glasova.
Polarne kaznionice
Aleksej Navaljni je u sibirsku kaznionicu prebačen pre nekoliko meseci, nakon što je njegova portparolka Kira Jarmiš objavila da je nestao iz kažnjeničke kolonije Melihovo, oko 250 kilometara o Moskve.
Izgled ćelije u kojoj je bio zatvoren Navaljni
Nekoliko dana kasnije, “pronađen” je u zatvoru IK-3, poznatom po imenu “polarni Vuk”, koji uz “Polarnog medveda” i “Polarnu sovu” čini lanac kažnjeničkih kolonija u koje su upućuju najozbiljniji prestupnici.
O sibirskim zatvorima, za čije se zatvaranje godinama zalažu brojni ruski aktivisti tvrdeći da služe za arčenje državnog novca i zastrašivanje političkih protivnika, tek povremeno ispliva poneki detalj.
Pušteni zatočenici tvrde da im je naređivano da satima stoje nepokretno po cičoj zimi, te da su neretko u takvim uslovima, polivani vodom. Zatvor je izgrađen 1961. godine na mestu na kojem se u Staljinovo vreme nalazio 501. gulag u kojem su klimatski uslovi upotrebljavani kao oruđe represije.
Ruski izvori navode da se na teritoriji te države nalazi ukupno oko 700 radnih logora u kojima je zatvoreno 266.000 zatvorenika, odnosno upola manje nego pre dve godine, kada je veliki broj osuđenika poslat na ukrajinski front.
Navaljni protiv Putinovog unutrašnjeg kruga
Navaljni je bio poznat kao oštar kritičar Kremlja. Po profesiji je bio pravnik, a počeo je da se bavi politikom 2000. godine kao član partije Jabloko, a ozbiljnije je ušao u politiku kada je pomagao u protestima u Rusiji održanim 2011-12. godine, tvrdeći da je bilo izborne prevare i da je vlada korumpirana.
Istraživao je Putinov unutrašnji krug ljudi i svoje snimke postavljao na internet. Snimci su imali nekoliko stotina miliona pregleda.
Od 2011. godine bio je više od 10 puta u zatvoru, zbog raznih dela. Kandidovao se za gradonačelnika Moskve 2013. godine, i tada je bio drugi na izborima sa 27,24 odsto glasova.
Navaljni je 2016. najavio da će učestvovati na predsedničkim izborima 2018, ali mu je sud zabranio da se kandiduje zbog toga što je 2013. godine u gradu Kirov osuđen na pet godina zatvora uslovno zbog pronevere, odnosno, za prisvajanje drvne građe u vrednosti od oko 500.000 dolara iz državne kompanije.
Učestvovao je redovno na protestima protiv vlasti i nekoliko puta bio hapšen, posebno u periodu 2017, 2018. i 2019. godine.
Osnovao je fondaciju za borbu protiv korupcije i bio na čelu centralnog veća stranke Rusija budućnosti, predstavljajući opoziciju vladajućoj Jedinstvenoj Rusiji na čelu sa Vladimirom Putinom.
Posle trovanja nervnim agensom u Sibiru 2020. godine, za šta je optužio ruske obaveštajce, otišao je u Nemačku na lečenje, koje je bilo uspešno, iako je bio u komi.
Nakon oporavka, vratio se u Rusiju 17. januara 2021. godine, a odmah po sletanju, uhapšen je na aerodromu u Moskvi. Osuđen je na dve i po godine zatvora zbog kršenja ranijeg uslovnog puštanja, tokom oporavka u inostranstvu.
U martu 2022. Navaljni je osuđen na devet godina zatvora zbog, kako je navedeno, nepoštovanja suda i pronevere. Navaljni je u avgustu 2023. godine proglašen krivim za osnivanje i finansiranje ekstremističke organizacije, zbog čega je osuđen na još 19 godina zatvora. Skoro trećinu vremena u zatvoru, Navaljni je proveo u samici.
Bio je oženjen Julijom Abrosimovom sa kojom je imao dvoje dece, ćerku Dariju i sina Zahara.
