Predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Daniloović smatra da je bolje da ne govori o igračima i (ne)prihvatanju poziva u reprezentaciju
Danilović je bio prvi gost druge sezone serijala “(Ne)uspjeh prvaka”, a u ovoj emisiji je otkrio zanimljivosti o svom odrastanju, podelio svoja igračka iskustva, prisećao se saigrača, ali i pričao o svojoj ljubavi prema Partizanu.
Danilović je, osim za Partizan nastupao za italijansku Bolonju, te Majami Hitse i Dalas u NBA ligi. Sa reprezentacijom je bio olimpijski vicešampion i osvojio je četiri titule šampiona Evrope. Šampion Evrope bio je i sa Bolonjom, kao i sa voljenim Partizanom. Rođeni Sarajlija košarku je počeo trenirati dosta kasno, tek u 14. godini, u tada jakoj sarajevskoj Bosni, ali je, kako i sam kaže, oduvek bio navijač beogradskih crno-belih. |
“Nikada nisam planirao, niti sam mislio da ću da završim u NBA ili da uradim sve te stvari koje kasnije jesam. Jesam sanjao, jesam zamišljao, što treba da uradi svako dete. Meni je najveći uspeh bio da uđem u prvi tim Partizana kad sam došao iz Sarajeva, iz Bosne. A onda kada sam došao u prvi tim i tamo video Grbovića, Obradovića, Savovića – vrh!”, sa uzbuđenjem se priseća Danilović.
Podelio je svoja igračka iskustva i najzanimljivije anegdote iz karijere, a poseban fokus u celom razgovoru bio je naravno na Partizanu. Po okončanju karijere, u voljeni klub se vratio na funkcionersku poziciju.
“Došao sam u Partizan i nisam znao, recimo, šta je virman. Ja sam mislio da je to strani igrač. Ti kad si igrač i kad si najbolji svi su oko tebe, svi ti nose stvari… Ali sam se dobro folirao! Brzo sam učio, ali sam se prva tri-četiri meseca jako dobro folirao. Namrgođen, prati me ta fama da sam nezgodan, svi su u fazonu ’Pusti budalu’. Jedino što ja znam da radim je sport, košarka. Samo sam primenjivao stvari koje sam naučio tokom života i karijere”, vrlo je iskren bio bivši predsednik KK Partizan, koji je na toj poziciji bio do 2015. godine.
Već sedam godina je na čelu Košarkaškog saveza Srbije, a u ovom razgovoru dotakao se i trenutnog stanja u košarci generalno.
“Srbija je košarkaška nacija, a jedan vrlo zanimljiv podatak jeste da kada košarkaška reprezentacija osvoji nešto, najveći broj klinaca počne da trenira košarku. To šta ja mislim zašto neko dolazi ili ne dolazi na okupljanja, bolje je da ne govorim. Vremena su se promenila. Igrači ne razmišljaju svojim glavama, nego kada ih pitaš ’Kako si?’, on kaže: ’Reći će ti moj menadžer kako sam.’. Ne kapiraju da menadžeri rade za njih, a ne oni za menadžere. Najpozitivniji primer u odnosu prema reprezentaciji za mene je Luka Dončić, a pre njega Dirk Novicki koji je do poslednjeg dana igrao za nemačku reprezentaciju”, rekao je Danilović.
Na pitanje da li misli da Srbija može napraviti dobar rezultat na predstojećim Olimpijskim igrama u Parizu ukoliko svi igrači budu zdravi i na okupu, predsednik Saveza odgovara:
“Na Evropskom prvenstvu prošle godine imali smo jak tim. Nije igrao samo Bogdanović. Izgubili smo od Italijana u četvrtfinalu i to je bio kraj priče. Na Svetsko prvenstvo smo bili ispraćeni bez 4-5 najboljih igrača, a onda dođemo na jednu loptu da osvojimo prvenstvo. Znači, odziv svih najboljih ništa ne garantuje, ali moj san kao predsednika saveza je da u sastavu budu i Jokić i Bogdanović i Micić. Da svi budu zdravi i da dođu. U tom momentu mi možemo da se nadamo i da pričamo o osvajanju neke medalje na Igrama. To svakako nije nikakva garancije, jer danas svi igraju košarku.”