Alis Vajdel, liderka AfD, desničara poznatih po protivljenju migraciji, gej brakovima, evrozoni, uvela je AfD u parlament prvi put posle Drugog svetskog rata.
Ali ono što se malo zna je da Alis Vajdel je sve, samo ne tipična desničarka.
Vajdel je rođena 1979. i odrasla je u pokrajini Nordrhejn-Vestfalen u Nemačkoj. Njen otac Gerhard član je AfD-a, stranke kojoj se Alis pridružila 2013. godine. Ona je pre priključivanja stranci radila u “Goldman Saks” banci, doktorirala je ekonomiju, godinama je živela u Kini, i ima kuću u Švajcarskoj, gde i dan danas živi.
Međutim njen privatan život je ono što je čini atipčnom pripadnicom ekstremne desnice.
Naime, Alis Vajden je homoseksualnog opredeljenja, i sa svojom partnerkom, koja je imigrantkinja sa Šri Lanke, ima dvoje dece.
Njena partnerka Sara Bosard je kao dete stigla iz Šri Lanke u Švajcarsku kada ju je usvojila jedna tamošnja porodica. Njih dve imaju dva sina, žive u centru grada, nedaleko od četvrti u kojoj su džamije i centri u kojima se sreću muslimani.
Vajdelova ne vidi problem u svom izboru političke stranke, dok u AfD-u takođe smatraju da je dobrobit koju stranka ima od Alis vredna toga da zanemare njene “netradicionalne životne izbore”.
Ona sama zalaže se za očuvanje postojećeg stanja, odnosno da homoseksualni partneri mogu da žive u registrovanom partnerstvu, ali ne i braku, a smatra i da privatni život mora da bude odvojen od političkog.
Sa AfD se slaže i po pitanju stava prema islamu, politike nespašavanja evra i sigurnih granica. Smatra da strance treba prihvatiti ako donose napredak, a izbeglice bez kvalifikacija i obrazovanja nazvala je “poslednjim ekserom u kovčegu nemačkog socijalnog sistema”.
Nemački mediji otkrili su da je Vajdelova na crno zaposlila jednu ženu, izbeglicu iz Sirije, kao čistačicu kako bi joj pomogla, a svojevremeno je pozvala tadašnju kancelarku Angelu Merkel da prestane da se izvinjava zbog nacističkih zločina.
Uz slogan AfD na izborima “Novi Nemci? Mi ćemo ih stvoriti”, Vajdel je svojoj stranci osigurala 87 mesta u Bundestagu na izborima 2017. godine i prvi put nakon pada nacizma 1945. u nemačkom parlamentu uvela radikalne desničare.
Sa svojim karakterističnim stilom i karijerom u finansijama, ona daje AfD-u “auru buržoaske respektabilnosti koja ima snažnu privlačnost za birače srednje klase izvan tradicionalne tvrdodesničarske baze” rekao je Hans Forlender, politikolog na Tehničkom univerzitetu u Drezdenu.
Ipak, bezbednosni zvaničnici upozoravaju da se iza tog imidža krije stranka u koju su uveliko infiltrirani desničarski ekstremisti i koja se sve više radikalizuje.
Vajdel je na čelu stranke od 2022. godine i kaže da će vlada AfD-a nastojati da reformiše EU i ukloniti njen “demokratski deficit”, uključujući ograničavanje ovlašćenja Evropske komisije.
“Ali ako reforma nije moguća, ako ne uspemo ponovno da izgradimo suverenitet država članica EU, trebalo bi da pustimo ljude da odluče, baš kao što je Velika Britanija učinila. I mogli bismo da imamo referendum o Degzitu, izlasku Nemačke iz EU,” izjavila je svojevremeno Vajdel. “To je model za Nemačku, opcija da se može doneti takva suverena odluka.”
Ova ideja otvara veliki tabu u Nemačkoj, gde su najveće i najpoznatije stranke proevropske.
Takođe, nemački ustav postavlja stroga ograničenja nacionalnim referendumima, a čak i da se oni održe, ankete pokazuju da bi velika većina Nemaca glasala za ostanak u EU.
Međutim, među biračima AfD-a podrška EU je najslabija, pa ovaj podatak i nije toliko iznenađujuć.
