Iako se suočava sa hroničnim nedostatkom radne snage, Nemačka se nada da će kraća radna nedelja učiniti radnike produktivnijim.
U Nemačkoj je počeo šestomesečni eksperiment četvorodnevne radne nedelje – najavljen 1. februara, koji danas uzima pravi zamah – koji će omogućiti zaposlenima u 45 kompanija širom zemlje da rade jedan dan manje nedeljno za isto plata.
Inicijativu, koja uključuje samo kompanije čije se aktivnosti mogu prilagoditi kraćoj radnoj nedelji, pokrenula je i njome upravlja berlinska konsultantska kuća Intraprenor u saradnji sa neprofitnom organizacijom 4 Dai Veek Global (4DVG).
Zagovornici kraće radne nedelje nadaju se da će četvorodnevna nedelja učiniti radnike srećnijim i produktivnijim, u vreme kada se Nemačka bori sa usporavanjem rasta produktivnosti i nedostatkom radne snage.
Produktivnost se obično izračunava deljenjem ekonomske proizvodnje sa radnim satima. Nakon što je u novembru 2017. dostigla najviši nivo od 105,20 poena, nemačka produktivnost je u stalnom padu, prema podacima Deutsche Bundesbank, iako je i dalje viša od drugih velikih ekonomija u Evropi. U novembru prošle godine, što su najnoviji dostupni podaci, produktivnost je pala na 95,80 poena sa 96,79 poena prethodnog meseca, prenosi Euronevs.
Nedostatak kvalifikovanih radnika
Prema rečima pristalica četvorodnevne radne nedelje i većine radnika koji su već iskusili takav režim rada, rad jedan dan manje nedeljno povećava zadovoljstvo i motivaciju radnika i čini ih produktivnijim.
Zagovornici koncepta četvorodnevne radne nedelje tvrde da su raniji eksperimenti u SAD i Kanadi pokazali da je povećanje učinka u takvom režimu rada moguće. U nekim prethodnim eksperimentima kažu da su radnici prijavili opšte poboljšanje zdravlja, a kompanije se nisu vratile na petodnevnu radnu nedelju, preneo je ranije Blumberg. U Velikoj Britaniji je u sličnom programu učestvovala 61 kompanija, radni učinak je bio dobar, a bolovanja su smanjena za 65 odsto.
Rad manjeg broja sati nedeljno bi takođe mogao da ubedi one kojima nije ‘zgodno’ da rade celu nedelju da uđu na tržište rada, pomažući da se smanji problem nedostatka radne snage koji pogađa industrijalizovane zemlje širom sveta.
Nemačka se trenutno bori sa nedostatkom kvalifikovanih radnika u brzorastućim sektorima. Prošlog novembra, Trgovinsko-industrijska komora (DIHK) objavila je da se polovina nemačkih kompanija bori da popuni upražnjena radna mesta.
Hiljade nepopunjenih radnih mesta u nemačkoj ekonomiji dovele su do toga da je zemlja prošle godine izgubila više od 90 milijardi evra, što je više od 2 procenta nemačkog BDP-a, rekao je zamenik izvršnog direktora DIHK Ahim Derks.
Iako je nejasno da li će kraća radna nedelja zaista na bilo koji način rešiti ovaj problem, Nemci izgledaju uzbuđeni što će pokušati.
Zainteresovani su i javnost i poslodavci
Istraživanje javnog mnjenja Instituta Forsa pokazalo je da bi 71 odsto ispitanika koji rade u Nemačkoj želelo da imaju mogućnost da rade samo četiri dana u nedelji. Nešto više od tri četvrtine ispitanih izjasnilo se da podržava razmatranje vlade mogućnosti uvođenja četvorodnevne radne nedelje. Među poslodavcima je to statistički podržalo više od dva od tri ispitanika.
Značajna većina od 75 odsto smatra da bi četvorodnevna radna nedelja bila poželjna za zaposlene, a većina od 59 odsto smatra da bi to trebalo da bude ostvarivo i za poslodavce.
Gotovo polovina poslodavaca, njih 46 odsto, izjasnilo se da probnu četvorodnevnu radnu nedelju na svom radnom mestu smatra izvodljivom.
Prema istraživanju američke konsultantsko-analitičke kompanije Galup, nizak entuzijazam radnika košta globalnu ekonomiju godišnjeg gubitka od 8,1 milijardu evra, odnosno čak devet odsto svetskog BDP-a.
