Patrijarh Porfirije izjavio je da ga brine srpska nesloga, spremnost ljudi da, sami za sebe ili kao članovi različitih organizacija, radi sopstvenog interesa jednostavno i hladno zaborave na KiM, na srpske svetinje, i isto tako zaborave na ljude, na pravoslavne Srbe koji žive pod pritiskom i u getu, ostave ih na milost i nemilosti drugih.
„Brine me i to što određeni krugovi i samozvani odgovorni pojedinci, pokušavajući da to pravdaju patriotskom brigom i samo njima svojstvenim društvenim aktivizmom, radi očuvanja Kosova i Metohije napadaju Crkvu koja je, ne samo istorijski nego i aktuelni i nepokolebivi branič Kosova i Metohije“, naveo je patrijarh.
Istakao je da bi njihove kritike bile dobrodošle kada bi ih motivisala istinska briga za Kosovo i odgovorna ljubav prema svojoj Crkvi, prenelo je Pravoslavlje.
“Brine me i to što pojedini predstavnici zapadnih država, pogotovu evropskih država, prenebregavaju apsolutno mirotvoračku ulogu Crkve, pre svega na Kosovu i Metohiji, ali i na čitavom području bivše Jugoslavije i bez ikakvog osnova optužuju Crkvu `da destabilizuje situaciju i stvara napetosti među etničkim grupama na zapadnom Balkanu kako bi raspirila sukobe i podelila zajednice` kako se, potpuno suprotno istini, pominje u jednoj od rezolucija Evropskog parlamenta“, naveo je patrijarh Porfirije.
Iako je ozbiljno zabrinut, istakao je da ga kuraže “naš narod, naše sveštenstvo i monaštvo, njihova vera i njihova hrabrost”.
„To su svi oni kojima je istinski stalo do Kosova i Metohije, kojima je zaista stalo do Otadžbine Srbije, do pravoslavnog srpskog naroda, i koji se za to bore verom i molitvom, trpljenjem i hrabrošću, jedinim svakog poštovanja vrednim `na strašnom mestu postojanjem`“, naveo je patrijarh.
Ističe da su zakoni na Kosovu, za srpski narod, mrtvo slovo na papiru.
„To nas sve duboko obespokojava, a treba da obespokajava i svakog dobronamernog čoveka u svetu. Jer kada se na jednom prostoru, od strane većine relevantnih faktora koji trenutno upravljaju njime, samo prividno i nominalno poštuju pravne norme i sprovodi objektivna politika, a u stvari se forsira interes jedne etničke zajednice u odnosu na drugu, to čini opasan presedan i predstavlja uvod u razaranje osnovinh principa civilizovanog društva koje će se potom i bez mnogo muke preliti i na druge krajeve sveta. Primer dečanske zemlje je najpoznatiji, a ima sijaset drugih“, naveo je srpski patrijarh.
Duhovni i istorijski, pravoslavni, identitet našeg svetosavskog i svetolazarevskog srpskog naroda, dodao je, brani se i gradi uvek i na prvom mestu životom po Jevanđelju, vernošću Bogu, a ne praznim i prigodnim pričama.
„Ukoliko se nikada ne molimo za Kosovo, nikada ne postimo za Kosovo, nikada ne hodočastimo na Kosovo, nikada ne pomažemo narodne kuhinje na Kosovu, onda naš identitet, svetosavski etos, prestaje da postoji. Sve velike priče o Dečanima ostaju prazne ako se onaj koji o Dečanima priča ne moli Svetom kralju Stefanu Dečanskom za Dečane i za Kosovo. Jer se Dečani neće sačuvati podkastima Jutjuba nego molitvama i moljenjima i svakim drugim delanjem prožetim istinom i pravdom. Kako da svetu pokažemo kome pripadaju naše svetinje ukoliko one prethodno, u našim srcima i dubinama duše, ne pripadaju nama samima? A kako da nam pripadnu ako ih ne usvojimo i usvajamo na duhovan, molitven način? Ono što smo duhovno usvojili niko i nikada ne može da osvoji, ma koliku i ma kakvu silu imao“, istakao je patrijarh.
Naveo je da svi koliko nas ima, sa svog mesta i po svom pozivu i talentu, treba da radimo na svedočenju istine o srpskom Kosovu, „pomažući toj istini na sve dozvoljene i hrišćanima prilične načine, da dopre do svakog, makar trenutno zatvorenog uha i srca“.
Patrijarh Porfirije ističe da crkva deli sudbinu svoga naroda, naroda koji je konstituiše i koji u njoj živi.
„Ona istovremeno uznosi svoje molitve Gospodu da mir i dobro zavladaju ne samo u našem narodu nego u svim narodima, pogotovo među onim narodima sa kojima delimo ovo teško vreme i naseljavamo ovaj trusni prostor. U tom broju, posebno se molimo za mir sa albanskim narodom. Znamo da je mir neostvariv u jednom narodu ukoliko on ne zavlada i među narodima. Svi smo mi kao ljudi potrebni jedni drugima, upućeni jedni na druge i pozvani da budemo blagovesnici mira bez obzira na to koliko nas destruktivne političke sile i istorijske datosti usmeravaju jedne protiv drugih i uprkos svemu tome. Neko će za ove reči reći da su one nemoguće, da su samo lepe želje ili pobožna razmišljanja. Ljudima, ostavljenim samima sebi, možda i jesu. Sa Bogom stvari stoje drugačije“, zaključio je ptrijarh srpski Porfirije.
Sputnjik.rs
