Jedna od najzaraznijih bolesti eksplodirala u Evropi: ‘Smrtnost skočila za 40 %!’

Svetska zdravstvena organizacija upozorava na širenje morbila u delovima SAD i Evrope zbog sve češćeg nevakcinisanja dece. U Rumuniji i dijelovima Bosne i Hercegovine proglašena je epidemija malih boginja, odnosno morbila, a u Velikoj Britaniji crveni alarm. Kako stope vakcinacije opadaju, smrtnost od morbila širom sveta prošle godine je skočila za 40 odsto, prenose agencije. Epidemiolozi naglašavaju važnost primanja dve doze vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR) za doživotnu zaštitu, rekavši da nikada nije kasno da se nadoknadi.

U Rumuniji je proglašena epidemija sa više od 2.000 oboljelih, javlja beogradski Blic, a 25. januara proglašena je epidemija morbila u Tuzlanskom kantonu, nakon što je u BiH oboljelo 50 djece. Dve trećine njih je hospitalizovano, rekao je za Blic dr Georgios Konstantinidis, novosadski pedijatar. Samo u 2021. godini 128.000 ljudi širom sveta umrlo je od bolesti koja se lako može sprečiti vakcinacijom dece. I uz umerenu kliničku sliku, novosadski pedijatar upozorava da morbile mogu izazvati teške zdravstvene komplikacije: upalu pluća, meningitis, slepilo i smrt.

Prošle godine u Srbiji je zabeleženo 47 slučajeva morbila. U Srbiji je od 2016. do 2017. godine bilo 5.000 obolelih od morbila, a umrlo ih je čak petnaest, pokazuju podaci „Batuta”. Radi zaštite neophodno je da 95 odsto dece bude obuhvaćeno vakcinom, a sve ispod toga može dovesti do izbijanja epidemije. Trenutno je u nekim delovima Srbije vakcinacija samo 60 odsto, pa čak i manje, piše Blic. Na evropskom nivou zabeležen je skok od 45 odsto u broju zaraženih nakon što je broj vakcinisanih prvom dozom vakcine pao sa 96 na 93 odsto. Epidemija je izvesna ako roditelji nastave da izbegavaju vakcinaciju dece, rekao je dr Konstantinidis za RTS.

Morbili su veoma zarazna bolest

Zbog porasta skepticizma prema vakcinama, vraćaju se gotovo iskorijenjene bolesti: u Hrvatskoj je proglašena epidemija velikog kašlja, u dijelovima Bosne i Hercegovine epidemija morbila, a sve više oboljelih u Srbiji, prenosi Al Džazira. Pitanje je kada će se i u kojoj meri pojaviti i druge bolesti koje bi se vakcinacijom mogle sprečiti, upozorava epidemiolog Predrag Đurić (EPA).

Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ), prošle godine u Hrvatskoj je registrovano više od 5.300 slučajeva velikog kašlja, najviše krajem novembra i u prvoj polovini decembra, najviše u Zagrebu i Splitsko-dalmatinskoj. Counti. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, veliki kašalj je potvrđen kod najmanje 1.000 ljudi, a najviše obolelih ima u Južnobačkom okrugu i Beogradu, gde je proglašena epidemija. Poslednjih godina primetan je pad vakcinacije dece, posebno dece pred polazak u osnovnu školu.

Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) i UNICEF-a, u Bosni i Hercegovini je u 2007. godini postignuta pokrivenost vakcinacijom od 95 posto, a od tada se smanjuje (2020. 72 posto, 2022. 75 posto), dok je Crna Gora od 2011., kada je ostvarena pokrivenost od 95 posto, bilježi kontinuirani pad, prenosi Al Jazeera. Epidemiolozi su posebno zabrinuti zbog niske stope vakcinacije pre polaska u školu: prema procenama SZO i UNICEF-a, ona je 2022. godine bila 52 odsto u Bosni i Hercegovini, 68 odsto u Crnoj Gori, a nešto više od 80 odsto u Sloveniji i Hrvatskoj. Srbija ima relativno visoku pokrivenost (91 odsto), ali je u pojedinim regionima niža od 80 odsto, a ima i opština sa pokrivenošću ispod 50 odsto.

Iako su boginje iskorenjene u SAD 2000. godine, očekuje se da će se bolest nastaviti širiti prvenstveno zbog skepticizma u vezi sa vakcinom, saopštili su američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Morbili, jedna od najzaraznijih bolesti, otkrivena je poslednjih nedelja u nekim severoistočnim američkim državama, prenosi Gardijan. CDC je prošle nedelje obavestio zdravstvene radnike da je bilo 23 potvrđena slučaja morbila u SAD između 1. decembra 2023. i 23. januara 2024. Većina njih su uključivala decu i tinejdžere koji nisu primili vakcinu protiv malih boginja iako su ispunjavali uslove. . Do sada su prijavljeni slučajevi morbila u Pensilvaniji, Nju Džersiju, Delaveru i oblasti Vašingtona.

Iako su boginje veoma zarazne, vakcine su efikasne u prevenciji bolesti. Slaba pokrivenost vakcinacijom izazvala je porast slučajeva u Evropi, navodi Svetska zdravstvena organizacija. Vakcina je stvorena 1963. Simptomi morbila uključuju umor, curenje iz nosa, kašalj, groznicu, crvene ili suzne oči i na kraju osip po celom telu. U najtežim slučajevima, boginje mogu dovesti do smrti.

Oni koji su primili najmanje jednu dozu vakcine protiv malih boginja/zaušaka/rubeole (MMR vakcina) zaštićeni su od morbila 93 odsto. Ali dve doze se preporučuju za maksimalnu zaštitu. Morbile su posebno opasne za odojčad i malu decu. Ne postoji lek.

Zbog povećanja broja zaraženih, u Velikoj Britaniji je proglašeno vanredno stanje. Evropa doživljava “alarmantan porast” slučajeva morbila, upozorila je u utorak Svetska zdravstvena organizacija (SZO), sa više od 30 puta više slučajeva morbila u 2023.

U periodu od januara do oktobra prošle godine, 40 od 53 evropske zemlje prijavilo je više od 30.000 slučajeva morbila. U 2022. godini zabeležen je samo 941 slučaj. Prema podacima SZO, prošle godine je hospitalizovano 21.000 ljudi, a pet smrtnih slučajeva povezano je sa boginjama.

SZO kaže da se očekuje da će se ovaj uzlazni trend nastaviti ako se ne preduzmu hitne mere za sprečavanje daljeg širenja.

Virus malih boginja je praktično nestao u Evropi zahvaljujući izolaciji COVID-19, ali „ukupan broj slučajeva malih boginja u EU/EEA stalno raste od juna 2023.“, objavio je Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). .

Zajedno sa Velikom Britanijom, crvenu uzbunu proglasila je i Rumunija. Prošlog decembra, rumunsko ministarstvo zdravlja proglasilo je nacionalnu epidemiju morbila nakon zabrinjavajućeg porasta slučajeva i velikog broja hospitalizacija zaražene dece. Od tada su tri bebe i jedna odrasla osoba umrle od morbila. Prošle godine imali su 2805 zaraženih.

Austrija se protiv morbila bori od početka 2023. godine, a preko sistema epidemiološkog obaveštavanja zabeleženo je skoro 200 slučajeva.

U Francuskoj je u septembru počelo širenje morbila u školi u jugoistočnom okrugu Gijeran Granž. Do sredine novembra potvrđena su 64 slučaja. Nemačka je prošle godine zabeležila 57 slučajeva, što je više nego 2022. godine, ali niže od nivoa zabeleženog pre pandemije.

ECDC kaže da se očekuje više slučajeva morbila u većini evropskih zemalja jer je pokrivenost vakcinacijom “suboptimalna”. Najnoviji podaci ECDC-a pokazuju da je pokrivenost drugom dozom 2022. godine bila oko 89,7 odsto. Mađarska (99 odsto), Slovačka i Portugal (96 odsto) su zemlje EU sa najvišim stepenom vakcinacije protiv morbila, dok su Rumunija (71 odsto) i Estonija (68 odsto) najniži.

Prema Agenciji za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA), bilo je 216 potvrđenih slučajeva morbila i 103 verovatna slučaja u Zapadnom Midlendsu od oktobra 2023. godine, većina njih kod dece mlađe od 10 godina.