Vašington je najavio da će odgovoriti na napad dronom na vojnu bazu u Jordanu u kojem su ubijena tri američka vojnika.
Amerikanci tvrde da je napad izvršen od strane militanata koje podržava Iran.
Sukob na Bliskom istoku je dramatično eskalirao nakon što su borci Hamasa napali Izrael 7. oktobra prošle godine. Ljudi širom regiona se pripremaju za još nasilja, ali da li to znači da je veliki rat verovatan?
Američki predsednik Džo Bajden okrivio je za napad na bazu “radikalne grupe koje podržava Iran i koje deluju u Siriji i Iraku” i najavio odmazdu. Međutim, Iran poriče svoju umešanost i tvrdi da militantne grupe u regionu “ne primaju naređenja od Irana“.
Hoće li doći do otvorenog sukoba?
Tokom proteklih decenija, mnogo puta je postojao rizik od otvorenog sukoba između Irana i SAD, što su obe strane pokušavale da izbegnu. Međutim, Bajdenovi politički protivnici u Americi ističu da je od 7. oktobra izvršeno 160 napada na američke trupe i optužuju Belu kuću da ne čini dovoljno da obuzda Iran.
“On je naše vojnike pretvorio u lake mete. Jedini odgovor na ove napade mora biti razorna vojna odmazda protiv iranskih terorističkih snaga, kako u Iranu tako i na celom Bliskom istoku“, rekao je republikanski senator Tom Koton.
Međutim, čak ni republikanski predsednici nisu bili voljni da uđu u direktne sukobe sa Iranom. Tokom svog mandata, Donald Tramp je više puta pretio da će ga napasti, ali na kraju nije prešao dalje od ekonomskih sankcija i napada na Bagdad, glavni grad Iraka, sa ciljem da ubije iranskog vojnog komandanta Kasema Sulejmanija. Nakon toga, Teheran je najavio veliku osvetu, ali se to još nije dogodilo.
Heloise Faiet, koja radi za Međunarodnu federaciju za ljudska prava u Parizu, smatra da je malo verovatno da će SAD direktno napasti Iran osim ako se ne pokaže da je naređenje za udar na bazu u Jordanu došlo direktno iz Teherana.
“Verovatnije je da će Amerika napasti iranske saradnike“, rekla je ona.
Isto misli i Endrju Boren, bivši američki obaveštajac.
“Izračunavanje rizika od rata sa Iranom neće biti lako i mora uključivati procenu iranskih nuklearnih sposobnosti i mogućih odgovora režima. Takođe treba uzeti u obzir stav regionalnih partnera kao što su Saudijska Arabija, Jordan, Turska, Izrael i Egipat. “, istakao je on u intervjuu za Politiko.
Mogući odgovori SAD
Bajden, koji je do sada vodio politiku izbegavanja sukoba i uvlačenja SAD u još jedan rat na Bliskom istoku, naredio je svom timu da smisli nekoliko potencijalnih odgovora na smrtonosni napad.
Među opcijama su napadi na iransko osoblje u Siriji i Iraku ili napad na iransku mornaricu ili objekte u Persijskom zalivu, a iranska vlada je već rekla da bi direktan napad na Iran značio prelazak crvene linije. Očekuje se da će se američki udari izvesti u roku od nekoliko dana i mogli bi uključiti udare na više ciljeva.
Razmere napada još nisu jasne, ali će svaka vojna akcija verovatno izazvati nelagodu među ključnim saveznicima na Bliskom istoku koji strahuju od izbijanja regionalnog rata. Saudijska Arabija želi uzdržan odgovor, a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan optužio je SAD i Veliku Britaniju da pokušavaju da pretvore Crveno more u more krvi.
Bajden se stoga suočava sa velikim izazovom: kako odgovoriti na napad bez rizika od eskalacije? Već je najavio odgovor na smrt troje Amerikanaca, a njegovo odsustvo bi ga učinilo ranjivim na prozivke Donalda Trampa, sa kojim će se verovatno takmičiti za predsednika kasnije ove godine.
Kakvu god odluku da donese, čini se da će Bajden teško imati otvorenu podršku svojih evropskih partnera, izuzev Velike Britanije.
“Među evropskim državama nema apetita za veliki sukob sa Iranom ili na Bliskom istoku. Evropa bi trebalo da bude zabrinuta, ali teško je nositi se sa tim i istovremeno brinuti za Ukrajinu, tako da će Evropljani verovatno pustiti SAD sama rješava ove probleme”, smatra Faiet.
