Trenutno u Kini postoji oko 95 brendova proizvođača električnih vozila, koji nude više od 300 električnih modela.
Čelnici evropskih automobilskih kompanija više puta su prozivali kineske konkurente, posebno proizvođače električnih automobila, zbog navodnih nepoštenih uslova poslovanja. Nešto slično se dešava i u Sjedinjenim Američkim Državama, iako tamo kineska ekspanzija nije toliko izražena s obzirom na ograničenja koja se postavljaju određenim proizvodima istočnog porekla.
Kina je, pak, priznala da je njena auto-industrija izmakla kontroli jer nekontrolisano raste gotovo svakodnevno, što bi preplavilo globalno tržište jeftinijim električnim vozilima kojima drugi ne mogu da konkurišu. Takođe, upitna je održivost ogromne industrije koja ne generiše veliki profit.
Iz tog razloga, kineska vlada je u nedavnoj izjavi koju je objavio The Financial Times rekla da će zaustaviti deo ove ekspanzije kao odgovor na kritike nepoštene industrijske i trgovinske politike.
U izveštaju se navodi da će vlada u Pekingu sveobuhvatnije kontrolisati projekte novih električnih vozila, kako marke tako i modele.
Evropska unija je prošlog septembra otvorila istragu o nelojalnoj konkurenciji između evropske i kineske industrije, s obzirom da ta industrija dobija značajna sredstva iz različitih budžetskih i vanbudžetskih izvora od državnih organa za izvoz proizvoda na Stari kontinent po znatno nižoj ceni od prosečne.
Sve ovo je podstaklo Kinu da preduzme akciju, plašeći se da uspostavlja auto-industriju koja je mnogo veća od nivoa potrebnog za domaću potražnju. Kina je prošle godine pretekla Japan kao najveći svetski izvoznik vozila, piše Revijahak.
Uprkos brojnim markama automobila, kinesko tržište je najbolje prihvatilo vozila dva brenda – Geely i BYD, koji pokazuju interesovanje za međunarodnu ekspanziju. Trenutno u Kini postoji oko 95 brendova električnih vozila, koji nude više od 300 električnih modela.
