Dok većina putnika jednostavno želi da krene dalje, postoje neki aerodromi, železničke stanice pa čak i benzinske pumpe koje su postale atrakcija za turiste.
Jedno od takvih mesta je železnička stanica Antverpen u Belgiji, koju je 2014. godine proglašena najlepšom železničkom stanicom na svetu od strane novinara Mišejbl-Denis Grina.
“Njena lepota je toliko jedinstvena da eksperti imaju teškoće da joj dodele arhitektonski stil”, rekao je novinar.
Nedavno je železnička stanica Antverpen bila pomenuta i u pregledu najlepših železničkih stanica Evrope od strane “Euronews”-a.
Nisu samo stručnjaci za putovanja hvalili lepotu železničke stanice Antverpen, već je dobila i pohvale od turista na “TripAdvisor-u” i nisu prestajale da se nižu.
“To nije samo železnička stanica, to je remek-delo umetnosti i istorije. Zgrada je tako lepa i veličanstvena, sa svojim kupolama i skulpturama. Osećao sam se kao da putujem unazad. Unutrašnjost je podjednako impresivna, sa mermernim podovima, vitražima i ukrasima”,
“Ovo je tako lepa železnička stanica da je vredi posetiti samo zbog njene arhitekture”,
“Ova železnička stanica je jedna od najlepših na svetu, vredi je posetiti čak i ako ne putujete vozom”, glasili su samo neki od komentara, piše britanski “San”.
|
|
Železnička stanica Antverpen otvorena je 11. avgusta 1905. godine, a čelična konstrukcija stanice je dizajnirana od strane Klementa Van Bogaerta. Iako sama konstrukcija deluje impresivno, unutrašnjost stanice ostavlja bez daha.
Dizajnirana od strane belgijskog arhitekte Luisa Delasenseriea, inspirisanog “Panteonom” u Rimu, železnička stanica ima veliku kupolu iznad čekaonice koja osvetljava stanicu prirodnom svetlošću. Zbog velike kupole, železnička stanica dobila je nadimak “železnička katedrala” ili “Spoorwegkathedraal”. Delasenserie je u svom dizajnu koristio različite stilove arhitekture, uključujući neo-renesansu, art nuvo i barok.
Unutar stanice nalazi se više od 20 vrsta mermera i kamena, a poseduje i razne ukrasne elemente poput visokih stubova, kompleksnih gvozdenih radova, velikog sata i staklenih plafona u dvoranama za vozove. Godine 1975. železnička stanica postala je zaštićeni spomenik kulture, a detaljno je renovirana 1986. godine.
Početkom 2000-ih, kapacitet stanice udvostručen je dodavanjem dva podzemna nivoa.
