Patrijarh je apelovao na sve da se bore za svetinju braka i porodice, naročito za uzrastanje dece u strahu Gospodnjem i istakao da to znači u pobožnosti i čestitosti, a ne u robovanju samoživosti i bolestima zavisnosti.
Patrijarh srpski Porfirije pozvao je u Božićnoj poslanici vernike da se mole za mir svuda u svetu, a posebno da se usrdno mole za decu koju, kako je naveo, odrasli ubijaju u ratovima bez griže savesti.
Patrijarh je naveo da su odrasli uspeli da stvore i društvo u kome je sve više dece nasilnika i zločinaca.
“Primera je mnogo — u Americi, u Evropi i drugde — ali, nažalost, i usred Beograda: škola ‘Vladislav Ribnikar’ dovoljno o tome govori”, naveo je patrijarh Porfirije u poslanici.
Zato je sve pozvao na usrdnu, pokajničku i očišćujuću molitvu za decu i za sve ljude u našem narodu, ovde i u rasejanju.
“Osobito za napaćeni, ali uspravni, verni i hrabri srpski narod na Kosovu i u Metohiji, kao i za sve ljude i narode na zemlji”, naglasio je Porfirije.
Apelovao je na sve da se bore za svetinju braka i porodice, naročito za uzrastanje dece u strahu Gospodnjem i istakao da to znači u pobožnosti i čestitosti, a ne u robovanju samoživosti i bolestima zavisnosti.
Patrijarh je naglasio da je dete bez roditeljske ljubavi, brige i zaštite bespomoćno, ali da je i biće zajednice po preimućstvu, jer ne može da živi sâmo, bez drugih, bez porodice, bez ljubavi.
“Bogomladenac Isus je po svojoj ljudskoj prirodi takođe bio bespomoćan, uz to odmah po Rođenju ugrožen mržnjom i smrtnom pretnjom od strane oblasnog tiranina Iroda, opijenog svojom moći i vlašću, ali apsolutno nesvesnog da to novorođenče, u kojem vidi svog budućeg konkurenta u nadmetanju za vlast, on ne može ubiti”, naveo je patrijarh.
Zapitao je šta to vidimo danas, u svetu i kod nas, da li detinjstvo i decu vole ljudi, odrasli, ali otpali od Boga, kada bez griže savesti ubijaju desetine hiljada dece.
“Nije važno čija su to deca, palestinska, arapska ili jevrejska, ruska ili ukrajinska ili neka druga, među njima i srpska deca; samim tim što su deca, ona pripadaju Gospodu, Životodavcu i Promislitelju, ali i svima nama, vaseljenskoj porodici zvanoj čovečanstvo”, naglasio je patrijarh Porfirije.
Ko je imao pravo da, na pitanje o nekih pola miliona dece koju je NATO vojska pobila u Iraku, odgovori da se to uprkos surovosti isplatilo, zapitao je Porfirije.
“Ko je dao pravo Hamasu da jevrejsku decu otima i drži kao taoce, a ko izraelskoj vojsci da za nepuna dva meseca pobije nekih osam hiljada nevine palestinske dece, skoro polovinu od svih ubijenih? Ko je imao pravo da osudi na smrt 12 srpskih beba, pre više od četvrt veka u Banjaluci, sve u ime mirotvornih sankcija? Ko je imao pravo da ubije devojčicu Aleksandru Zec i celu njenu porodicu u Zagrebu, malu Milicu Rakić u Batajnici, srpsku decu u Goraždevcu kod Peći? Ako nastavimo da nabrajamo žrtve dečje Golgote, od Dahaua i Aušvica, Jastrebarskog i Jasenovca, do današnjih stratišta širom sveta, ova božićna poruka, draga deco naša duhovna, pretvoriće se u beskrajnu tužbalicu. Treba dodati i zlokobnu činjenicu da su odrasli uspeli da stvore društvo u kojem je sve više i dece nasilnika, dece zločinaca”, rekao je patrijarh.
Naglasio je da je u turobnoj stvarnosti današnjice naš jedini odgovor, dostojan naše pravoslavne hrišćanske vere, božićno slavoslovlje.
“Zato: Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja! (Luk. 2, 14; sr. 19, 38)”, poručio je patrijarh.
Porfirije je pozvao sve da Badnje veče proslave u porodičnom krugu, sa svojom decom, u duhu vekovne tradicije srpskog naroda, uz badnjak, u atmosferi koja će podsetiti na ubogu vitlejemsku pećinu, sklonište pastirima i njihovim stadima.
“U njoj se, na beskrajno smiren način, rodio Car slave i bio položen u obične jasle umesto u kolevku jer za Njega, najvećega Gosta, Emanuila ili ‘Boga Koji je s nama’, ‘ne bejaše mesta’ u ljudskim gostionicama onoga vremena, kao što ga ni danas nema ne samo u savremenim hotelima nego ni u nekim ljudskim srcima”, rekao je Porfirije.
Patrijarh je u Božićnoj poslanici podsetio da je prošlo više od 2.000 godina otkada je u Vitlejemu, judejskoj varošici nadomak Jerusalima, neki neimenovani provincijski činovnik Rimskoga carstva zapisao dva imena, Josif i Marija, kao i da je verovatno nekog od sledećih dana, u toku popisa stanovništva, dopisao još jedno ime Isus, novorođeno čudesno dete.
“Zapisao ih je sa jednakom ravnodušnošću sa kojom je zapisivao i sva ostala imena prilikom popisa, i ne sluteći da zapisuje jedinstvenu, neponovljivu Ličnost, Dete Koje će zauvek podeliti istoriju na istoriju do Njegovog Rođenja i na istoriju po Njegovom Rođenju, a čovečanstvo na one koji su bezuslovno za Njega, na one koji su protiv Njega i na ‘treći rod’, one ‘mlake’ koji su čas za Njega čas protiv Njega, ali uvek sa ‘zadrškom’ i ‘odstupnicom”, naveo je patrijarh.
Kaže da pomenuti popisivač nije ni sanjao da novorođeno dete, odnosno Isus ili Spasitelj predstavlja najveći dar neba zemlji.
Patrijarh je poručio da ne treba da zaboravimo da u svakome od nas do kraja ovozemaljskog života živi dete i da je otkrivenje Božje upućeno upravo detetu u nama, jer dete duhovnom intuicijom razume ono što odrasli ljudi, niti čuju niti razabiraju.
Porfirije je čestitao svima Božić uz sveradosni božićni pozdrav: Mir Božji — Hristos se rodi!
