NASA planira da 8. januara lansira svemirsku letelicu, u pokušaju sprovođenja prvog takozvanog “mekog sletanja” na Mesec od vremena projekta “Apola”. U letelici će se nalaziti kremirani ljudski ostaci, ali ovu vest nije dobro prihvatio narod Navaho, najveće američko domorodačko pleme, jer smatraju da misija “skrnavi” Mesec koji zauzima sveto mesto u njihovoj kulturi.
Letelica “Peregrin” trebalo bi da bude lansirana u ponedeljak, 8.januara, na raketi privatne kompanije “Junajted launč alajans”, u saradnji sa NASA svemirskom agencijom. Naučni instrumenti letelice će da ispituju radijaciju na površini Meseca, kako bi NASA bolje mogla da pripremi posadu za buduće misije, u sklopu programa “Artemis”.
Kompanije će da prenese pošiljke u saradnji sa druge dve privatne firme (“Elisijum spejs (Elysium Space)” i “Selestis (Celestis)”), u kojima će se nalaziti kremirani ljudski ostaci i DNK uzorci koji bi zauvek ostali na Mesecu, ali unutar letelice. U nekim od pošiljaka se nalaze ostaci pokojnog tvorca “Zvezdanih staza”, Džina Rodenberija, kao i pisca naučne fantastike Artura Klarka i ostaci jednog psa.
Vođa naroda Navaho Bu Nigren izrazio je u pismu zvaničnicima NASA i ministarstva saobraćaja da narod oseća “duboku zabrinutost i razočaranje vezano za pitanje od najveće važnosti” i zatražio je da se lansiranje odloži.
“Mesec ima sveto mesto u mnogim domorodačkim kulturama, pa i našoj”, napisao je Nigren.
NASA se izvinila i obavezala da će se ubuduće konsultovati sa Indijancima, a glavni administrator za istraživanje Džoel Kerns rekao je u četvrtak da je međuvladin tim dogovorio sastanak s narodom Navaho, ali je naglasio da agencija nije imala kontrolu nad postupcima svojih privatnih partnera.
“Vrlo, vrlo ozbiljno shvatamo zabrinutost naroda Navaho i mislimo da ćemo nastaviti da razgovaramo”, rekao je Kerns u zvaničnoj izjavi. Kompanija “Selestis” objavila je da poštuje pravo svih kultura, ali da “niti jedna kultura ili religija ne bi trebalo da stavi veto na svemirske misije iz verskih razloga”, prenosi portal “24 Frens (24 France)”.
Poričući da misija “skrnavi Mesec”, kompanija je naglasila da će kremirani ostaci ostati u lenderu.
Prva “svemirska sahrana” sprovedena je 1992. godine, kada je NASA lansirala uzorak kremiranih ostataka Džina Rodenberija i vratila ih nazad na Zemlju, a prva sahrana na Mesecu je bila 1998. godine, kada su lansirani ostaci geologa Judžina Merlea Šumejkera, zajedno sa nekoliko njegovih dragocenih predmeta. U ovom slučaju se takođe oglasio Navaho narod i tražio je da se NASA uvek konsultuje sa njima pred ovu vrstu projekta.
Usluge slanja ljudskih ostataka na Mesec su kompanije poput “Elisijum spejsa” počele da se razvijaju i nude za širu javnost od 2015. godine, za iznos od oko 13 hiljada dolara.
RTbalkan.