Kolekcionastvo je strast koju mogu da shvate samo oni koji se time bave. Batiša Ivović iz Topole jedan je od onih koji ima svoj hobi još iz detinjstva, a od njega decenijama ne odustaje.
Bavi se sakupljanjem starog novca i kako kaže novčanice je prvo prikupljao od svojih predaka a onda su mu i prijatelji poklanjali, a nešto je novca ostalo i sa putovanja. Tako sada njegova zbirka starog novca broji na desetine primeraka od dvadesetih godina prošlog veka pa sve do danas.
– Prva novčanica je iz 1929. godine od sto dinara potom se tu nalazi većina novčanica iz godina koje su dolazile kasnije kako se smenjivao novac tako je ova zbirka i pravljena. Pored novčanica koje sam stalno dodavao ja sam odštampao i sve one novčanice koje su obeležile taj period uz detaljan opis izgleda, godinu kada je odštampana. Nešto novca je od prijatelja, rodjaka, nešto je ostalo u kući uglavnom su služile za igru kod dece a ja sam ih sačuvao od zaborava – kaže Batiša Ivović za RINU.
On ističe da je na pripremi ove vredne zbirke novca radio petnaestak godina a pored novca on je sakupljao i značke, bonove, poštanske markice. U njegovoj kolekciji nalazi se i novac iz inostranstva.
– Nešto novca je ostalo kad smo putovali iz Mađarske, Češke, Bugarske, Rumunije uvek sam se trudio da upotpunim kolekciju i sakupljaću dok sam živ – naglašava ovaj zaljubljenik u stare novčanice.
Pored lepote izrade novca i kvaliteta papira Batiša naglašava da je novac pre rata imao veću vrednost nego sada. Njegova kolekcija je od velike vrednosti ali Batiša naglašava da je nikada ne bi prodao.
– Sakupljao sam kako bi se nekada neko setio tih lepih stvari. Ovo nema cenu i sačuvaću da se nekada neko podseti starih vremena, ima Narodna Banka imam i ja i ostaje mojim naslednicima u amanet – odlučno kaže ovaj kolekcionar.
Inače, dinar je 12. decembra 1873. postao zvanični srpski novac, donošenjem Zakona o kovanju srpske srebrne monete, a od tada do danas pratilo ga je nekoliko uspona i padova.
