Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov istakao je da je evropska arhitektura bezbednosti uništena akcijama kolektivnog Zapada i sukobom u Ukrajini, koji su oni izazvali, a sva kriza evropske bezbednosti jasno se, kako je rekao, videla na nedavnom sastanku ministara OEBS-a u Skoplju.
NATO jača vojnu aktivnost na zapadnim granicama Zajednice nezavisnih država (ZND), i zbog toga je pred nama zadatak da izgradimo stabilnu arhitekturu bezbednosti u Evroaziji, na čemu radimo zajedno sa našim partnerima u okviru ŠOS-a, ODKB-a, Lige arapskih država, ASEAN-a, ali i ZND-a, rekao je danas ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na sastanku kolegijuma MSP-a Rusije i Belorusije u Moskvi.
Ruski ministar je istakao da su Moskva i Minska dve “bratske zemlje”, koje “tesno” koordinišu zajedničke akcije u okviru Zajednice nezavisnih država (ZND), kao i na međunarodnoj sceni, i dodao da će danas biti reči o zajedničkoj saradnji tokom 2022. i 2023. godine, ali i da će biti potpisani novi dokumenti o saradnji za trogodišnji period, zaključujući sa 2026. godinom.
“Podržavamo jedni druge u međunarodnim organizacijama, a slažemo se i kada je reč o EU, NATO, Savetu Evrope. NATO jača vojnu aktivnost na zapadnim granicama ZND-a, a odluke NATO-a od jula potvrđuju agresivan stav Alijanse usmeren na suzbijanje Moskve i Minska. Imamo zadatak da izgradimo stabilnu arhitekturu bezbednosti i saradnje u čitavoj Evroaziji zajedno sa konstruktivnim državama, oslanjajući se na već postojeće integracione saveze. Na prostoru Evroazije imamo veliki broj mehanizama i formata, koji će biti zainteresovani za zajedničku saradnju po tom pitanju. Imam u vidu ODKB, ZND, ŠOS, ali i Ligu arapskih država, ASEAN”, izjavio je Lavrov.
“U našim zajedničkim interesima je da se stvori jaka vojno-politika osnova koja bi pomagala pri rešavanju konflikata i sprečavala njihovo izbijanje, i koja bi, takođe, isključivala mogućnost nove diktature uz primenu sile” i sprečila dominaciju određenih zemalja, objasnio je šef ruske diplomatije.
Ruski ministar je, takođe, istakao da će sledeće godine Zajednica nezavisnih država Rusije i Belorusije proslaviti 25 godina svog postojanja i dodao da se kontakti kolegijuma MSP-a RF i Belorusije održavaju redovno, svake godine, od 2000. godine. Potvrdio je dobru saradnju ne samo u okviru MSP-a dve države, već i drugih organa vlasti.
Lavrov se, takođe, kratko osvrnuo na nedavno protekli samit ministara spoljnih poslova OEBS-a, koji je održan u Skoplju, i rekao da bi želeo da se zahvali beloruskim predstavnicima na njihovom čvrstom stavu, zahvaljujući kojem su Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan usvojili zajedničku izjavu o “krizi evropske bezbednosti”.
“Na sastanku ministara OEBS-a u Severnoj Makedoniji jasno se videla kriza koja danas postoji u Evropi. Akcije kolektivnog Zapada i ukrajinska kriza, koju je on izazvao, u suštini su uništili svu arhitekturu bezbednosti u Evropi, a zapadnjaci su konačno ‘sahranili’ princip jednakosti, i nedeljivosti bezbednosti”, istakao je on.
Govoreći o današnjim razgovorima sa beloruskom delegacijom, Lavrov je dodao da će, osim razgovora o dosadašnjoj i budućoj političkoj situaciji i koordinaciji akcija, biti reči i o trgovini.
“Razgovaraćemo i o trgovinskim odnosima sa azijskim kontinentom, Afrikom, Latinskom Amerikom i državama “Karipskog basena”, prijateljskim regionalnim i međuregionalnim organizacijama”.
Belorusku delegaciju danas u Moskvi predstavlja ministar spoljnih poslova Sergej Alejnik, koji je potvrdio dobre odnose Moskve i Minska u uslovima “nezdrave turbulentnosti u svetu”:
“U uslovima pritiska koji su bez presedana Moskva i Minsk nastavljaju i jačaju saradnju. O tome svedoče intenzivni kontakti i naša saradnja na regionalnom nivou”.
Ekonomski aspekat je, takođe, izuzetno važan za saradnju Rusije i Belorusije, dodao je on, nakon čega je najavio da se na kraju 2023. očekuje novi rekord u obimu trgovinske saradnje.
“Značajno je aktivirana naša saradnja u EAES-u, ODKB-u i drugim organizacijama, ne samo u okviru ZND-a. Posebno bih hteo da istaknem Evroazijski ekonomski put, inicijativu koju je osmislila ruska strana, a koja će omogućiti razvoj evroazijskog prostora do 2030. i 2045. godine”, poručio je beloruski diplomata.
