Klimatski samit COP28 ušao je u produžetke, a pregovarači iščekuju novi nacrt sporazuma nakon kritika na račun prethodne verzije.
Ta verzija je smatrana slabom zbog izostanka formulacije o “postupnom ukidanju” fosilnih goriva.
Oko 200 zemalja se okupilo na samitu u Dubaiju u nastojanju da iznedre globalni akcioni plan kojim bi dovoljno brzo obuzdali klimatske promene u cilju da se spreče sve razornije poplave, smrtonosne vrućine i nepovratne promene globalnog ekosistema.
U nacrtu, koji je u ponedeljak objavljen šest sati kasnije nego što se očekivalo, koriste se ublažene formulacije o fosilnim gorivima, što je očigledan ustupak zemljama proizvođačima nafte koje su se protivile toj meri. Ujedinjeni Arapski Emirati, koji predsedavaju ovogodišnjim samitom, predložili su osam opcija kojima bi zemlje “mogle” smanjiti emisiju štetnih gasova.
U nacrtu su UAE pozvali zemlje da preduzmu mere za smanjenje zagađenja koje izaziva zagravanje planetw, što bi “moglo” uključivati smanjenje potrošnje i proizvodnje nafte, ugljena i gasa. Mnogi klimatski stručnjaci i posmatrači osudili su nacrt zbog nejasnog jezika – odnosno korišćenjem reči “moglo bi”, i nedostatka konkretnih rokova.
“Jedna od opcija je istovremeno smanjivanje potrošnje i proizvodnje fosilnih goriva na pravedan i uređen način kako bi se nulta emisija staklene baste ostvarila do, pre ili oko 2050.”, pisalo je u nacrtu sporazuma.
Ali, izostalo je “postupno ukidanje” ugljenika, nafte i gasa ili smanjivanje njihove upotrebe u ovoj deceniji, što je, prema tvrdnjama naučnika, preko potrebno da se spreči eskalacija klimatskih promena.
Sada pregovarači čekaju novi tekst, na sam dan završetka konferencije, no klimatski samiti retko završavaju na vreme.
Oko 100 zemalja, uključujući Australiju, Kanadu. Čile, EU, Norvešku i SAD, smatralo je da je nacrt sporazuma preslab, zahtivajući čvršće obveze oko ukidanja fosilnih goriva.
Efekti staklene bašte, nastali sagorevanjem fosilnih goriva, smatraju se glavnim uzrokom klimatskih promena.
Brazil takođe traži napuštanje fosilnih goriva, ali traži da se u dokument jasno unese da bogate i siromašne zemlje to mogu učiniti u različitim vremenskim okvirima.
Savez malih ostrvskih država (AOSIS), međuvladina organizacija, već je naznačio da njegovi članovi neće odobriti sporazum u sadašnjem obliku, kritikujući pregovore zbog nedostatka transparentnosti i inkluzivnosti.
“Nećemo potpisati svoju smrtnu presudu”, rekao je u izjavi Sedrik Šuster, samoanski političar i predsednik AOSIS-a. “Ne možemo potpisati tekst koji nema snažnu obvezu postupnog ukidanja fosilnih goriva”, dodao je on.
Ostrvske države su teško pogođene porastom nivoa mora i spadaju u zemlje koje su jako “ranjive” na klimatske promene. “Nećemo ćutke leći u vodene grobove”, rekao je Džon Silk, šef izaslanstva Maršalovih ostrva.
