Izgleda da je prevarantima koji “podvaljuju” lažna vina došao kraj, jer će morati da se suočene sa veštačkom inteligencijom. Naime, naučnici su sačinili algoritam koji će precizno utvrđivati i pratiti hemijski sastav vina i koji će moći da odredi odakle potiče grožđe od koga je napravljeno.
Veštačka inteligencija će uskoro svoj doprinos dati i u domenu vina. Naučnici koriste njen potencijal da bi se otkrilo da li vino zaista odgovara etiketi.
“Postoji mnogo prevara, gde ljudi prave svoje mešavine vina, štampaju etikete i prodaju boce za hiljade dolara. Po prvi put pokazujemo da postoje analize koje mogu da uoče razlike”, rekao je profesor Aleksandar Puže, a piše Gardijan.
Istraživači su koristili mašinsko učenje kako bi upoređivali vina na osnovu suptilnih razlika u koncentraciji brojnih jedinjenja. Na taj način, vina mogu se prate ne samo do određenog vinogradarskog regiona, već i do imanja gde je napravljeno.
Da bi “obučili” program, naučnici su se okrenuli gasnoj hromatografiji, koja je korišćena za analizu 80 vina nastalih tokom 12 godina sa sedam različitih imanja u regionu Bordo u Francuskoj. Tehnika se obično koristi u laboratorijama za odvajanje i identifikaciju jedinjenja koja čine smešu.
Algoritam se oslanja na sve hemikalije otkrivene u vinu da bi se napravio najpouzdaniji potpis za svako. Program prikazuje svoje rezultate na dvodimenzionalnoj mreži, gde se vina sa sličnim potpisima grupišu zajedno.
Program otkriva prevaru, a može i da prati kvalit vina
Analize su otkrile mnogo toga. Pozicije klastera (grupisanih molekula) ukazivale su na lokacije imanja iz tri zamka severno od reke Dordonje jasno odvojenih od četiri zamka zapadno od reke Garone.
“Uočili smo da postoje grozdovi koji odgovaraju određenom zamku. To je odmah pokazalo da postoji hemijski potpis specifičan za svaki zamak, nezavisno od berbe. To je ukupni obrazac koncentracije mnogih, molekula koji su specifični za određeni zamak”, kaže profesor.
Mnoštvo faktora, od grožđa i zemljišta do mikroklime i procesa proizvodnje vina, utiče na koncentraciju jedinjenja koja se nalaze u vinima u svakom dvorcu. Dok je program pratio vina do pravih zamkova sa tačnošću od 99 odsto, “borio” se da razlikuje berbe, dostižući u najboljem slučaju 50 odsto tačnosti.
Iako je otkrivanje prevara najočiglednija primena za program, Puže je rekao da bi se pristup mogao koristiti za praćenje kvaliteta tokom procesa proizvodnje.
“Ovo bismo mogli da iskoristimo da shvatimo kako da mešamo vina da bismo optimizovali kvalitet. Mešanje vina je ključni korak u pravljenju odličnog bordoa i šampanjca. Do sada to radi nekoliko vinara koji su za svoje umeće plaćeni čitavo bogatstvo. Posedovanje ovakvih alata učinilo bi mnogo jeftinijim pravljenje mešavina, što bi svima bilo od koristi”, naglašava.
Evropa gubi više od 3 milijarde evra zbog lažnih pića
U Evropi su lažna pića odgovorna za godišnji gubitak vinara od tri milijarde evra. Nedavni slučajevi su istakli veličinu kriminalnih mreža aktivnih u industriji. Ranije ove godine članovi bande osuđeni su zato što su dovozili cisterne sa španskim stonim vinom u Francusku i prodavali ga kao francusko. Prevara se odvijala godinama i veruje se da je prodato oko pet miliona boca pod etiketom bordoa.
RTbalkan.
