U celom svetu odjeknulo je da su Izrael i Hamas postigli dogovor o oslobađanju određenog broja talaca. Ali malo ko zna detalje kako je dogovor postignut.
Sporazum je ispisan je na više stranica, a stupiće na snagu 24 sata nakon objave, i njemu se detaljno opisuju tehnički aspekti varljivog dogovora za koji je trebalo pet napornih sedmica da se sklopi, iako je dogovor bio na stolu pre nego što je Izrael i krenuo u vojnu operaciju protiv Hamasa.
Kako ocenjuje Politiko, dogovor se i dalje svodi na jednu stvar: najveći diplomatski napredak u sukobu, onaj za koji se zvaničnici Bajdenove administracije nadaju da će dovesti do povećanja humanitarne pomoći za Palestince koji pate u Gazi i da će otvoriti vrata za vraćanje više talaca kući.
“Odlučni smo da ih sve izvučemo. To je bio glavni zahtev ovog dogovora”, rekao je novinarima sinoć jedan viši američki zvaničnik.
Ali posao nije završen. Oko 200 talaca – muškaraca, vojnika Izraelskih odbrambenih snaga, dvojnih i stranih državljana, ostat će iza rešetaka, iako se SAD i Izrael nadaju da će neki od njih biti oslobođeni odmah nakon početnog talasa.
U pregovorima je, međutim, ključnu ulogu odigrao Katar, bliski saveznik SAD. Katar se obratio Beloj kući ubrzo nakon 7. oktobra sa informacijama o taocima koje su militanti upravo odveli.
Katar je predložio da se formira mala, tajna grupa između SAD i Izraela koji bi radila na pitanju talaca. Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven obratio se dvojici svojih saradnika, s kojima je zajedno radio na tome kako najbolje postići dogovor s Hamasom.
Ulozi su postali jasni tokom Zum razgovora 13. oktobra između predsednika SAD Džozefa Bajdena i porodica nestalih i otetih Amerikanaca. Razgovor je trajao duže nego što je raspored dopuštao, jer je Bajden dopustio svima na liniji da iznesu priče o svojim voljenima i izraze svoje strahove.
Od tada je pitanje talaca postalo središnja komponenta Bajdenovih brojnih telefonskih poziva i sastanaka licem u lice sa Netanijahuom, zajedno s pritiskom na Izrael da dopusti da humanitarna pomoć stigne do onih kojima je potrebna i da osigura da vojne operacije za iskorenjivanje Hamasa u Gazi daju prednost civilnoj sigurnosti.
Ti napori prvi put su urodili plodom 23. oktobra, kada je Hamas je pustio dve američke državljanke, što je bio znak da rad male tajne grupe može da nastavi s daljim naporima postizanja sporazuma.
Dan kasnije Hamas je svojim kanalima poslao vest toj grupi da bi određeni broj zarobljenih žena i dece mogalo da napusti Gazu,vali je “caka” bila u tome što se njihov siguran tranzit mogao osigurati samo ako Izrael ne pokrene svoju kopnenu invaziju.
A pokrenuo je.
Svi napori diplomatije odvijali su se iza zatvorenih vrata. Obrisi dogovora su bili u nastajanju. Hamas je dao informacije o 50 svojih talaca, signalizirajući Bajdenu da ih je moguće izvući. Američki predsednik izneo je svoja stajališta Netanjahuu u pozivu 14. novembra, a izraelski zvaničnik se saglasio.
Ali komplikacije su i dalje postojale. Izrael je prekinuo komunikacije unutar Gaze tokom svojih vojnih operacija, što je otežalo prenošenje bilo kakvih informacija prema Hamasu.
Militanti su takođe zapretili potpunim prekidom pregovora nakon što je izraelska vojska ušla u bolnicu Al-Šifa u severnoj Gazi, za koju izraelski i američki zvaničnici tvrde da je bila Hamasov zapovedni centar.
Bajden je smatrao da vreme ističe pa je tako 17. novembra nazvao katarskog emira, napomenuvši da će njegov izaslanik Mekgark biti u Kataru sledećeg dana kako bi pregledali konačni tekst sporazuma.
Pre toga, Katar je dobio neke komentare o predloženom sporazumu od Hamasa. Pozvan je direktor CIA Vilijam Berns, koji je vodio vlastitu regionalnu diplomatiju i bio glavna veza s Mosadom, izraelskom obaveštajnom agencijom.
Dogovor je, rekao je jedan neimenovanio zvaničnik amerike administracije, “strukturisan za žene i decu u prvoj fazi, ali s očekivanjem budućih oslobađanja i ciljem da se svi taoci vrate kući svojim porodicama”.
Sledećeg jutra Mekgark je bio u Kairu na sastanku s Abasom Kamelom, šefom egipatske obaveštajne službe. Dok su razgovarali, ušao je egipatski saradnik s porukom: čelnici Hamasa u Gazi prihvatili su gotovo sve što je dogovoreno u Dohi noć pre.
Mekgark je stigao nazad u Izrael 19. novembra kako bi razgovarao s tamošnjim ratnim kabinetom, prenevši im postojeći dogovor i Hamasovu reakciju na njega. Te su večeri visoki izraelski zvaničnici dali do znanja SAD da pristaju na dogovor uz samo neke manje izmene.
Katar je tu verziju poslao Hamasu. “To je konačna ponuda”, naglasio je katarski čelnik svojim kolegama iz Hamasa, prema dvojici američkih zvaničnika.
Hamas je 21. novembra dao zeleno svetlo. Preostalo je samo da kompletan izraelski kabinet odobri dogovor, što su svi očekivali da će se dogoditi.
