U novosadskim osnovnim i srednjim školama pojavile su se viber grupe nazvane “80+” u koju administratori uključuju decu boljeg materijalnog statusa, odnosno koji imaju stanove veće od 80 kvadratnih metara, a sa ciljem da omalovažavaju one koji su slabijeg materijalnog stanja
Slične grupe već su se pojavljivale kod nas, a tinejdžeri su inspirisani stranim serijama u kojima se popularni učenici u školi hvale svojim novim stvarima koje su kupili, da li su to telefoni ili garderoba, te mestima na koja su putovali uz navođenje cena, a onda ogovaraju one siromašnije koji to ne mogu da priušte.
Neka deca budu učlanjena iako ne žele, samo jer se podrazumeva da su boljeg materijalnog statusa i da će ismevati druge.
Majka jedne devojčice koja je, kako kaže, ni kriva ni dužna upala u tu grupu, bila je šokirana stepenom surovosti pojedine dece u grupi.
“Pišu svašta o drugoj deci. Te ovaj dečak u školu dolazi u istom duksu već tri dana koji je kupio na pijaci, te ona devojka ima polovan telefon koji je nasledila od starijeg brata jer nema “love” da kupi nov, te onaj dečak ove godine nije išao na more jer su mu roditelji “jadnici koji rade u prodavnici za bedne pare”, te ona devojka je bedna ku…va i samo vija sponzore koji će joj u izlasku platiti piće. Onda naravno ti postovi, što je meni jezivo, izazivaju salve smeha mnogih članova grupe uz obavezne, samo njima smešne, opaske u komentarima gde dodaju “ulje na vatru” i još više vređaju decu koja su im trenutno na meti”, zgranuto je ispričala ova majka za “Blic”.
Kaže da pojedini tračevi stignu do onih koji su se našli na meti pa dolazi i do svađa ali na sreću, koliko ona zna, do sada nije dolazilo do fizičkog nasilja niti je u grupi bilo poziva na nasilje.
“Videla sam preko jedne aplikacije za mobilne telefone da mi ćerka u poslednje vreme provodi puno vremena na viberu i odlučila sam da proverim šta toliko tamo radi. Kada sam videla, umalo da padnem u nesvest. Mi je nismo tako vaspitali. I suprug i ja potičemo iz normalnih, prosečnih porodica. Veliki stan smo nasledili, a trenutno imamo veća primanja u odnosu na prosečna zato što oboje radimo u IT sektoru. Ipak, nikada nismo našu decu učili da nipodaštavaju niti omalovažavaju drugu decu, pogotovo ne zbog njihovog materijalnog stanja”, istakla je ona.
Dodala je da joj je ćerka, kada ju je pitala otkud ona u toj grupi, rekla da ju je tamo ubacila neka drugarica i da ona ne učestvuje u tim tračarenjima.
“Pregledala sam prepiske i zaista je bilo tako međutim ispostavilo se da je “lajkovala” neke postove i ja sam pobesnela, izgrdila je i impulsivno reagovala tako što sam uzela njen telefon i napustila grupu što se ispostavilo kao velika greška”, objašnjava majka tinejdžerke.
Dodaje da su te neke popularne devojke koje su i osnovale grupu počele da se raspituju zašto je moja ćerka iz nje izašla a zatim i počele da prete preko zajedničkih prijatelja, ne nasiljem, nego da će onima koje su ogovarali reći da je ona to isto činila i lajkovala neke od tih postova ukoliko bude pričala drugima šta se dešava u grupi.
Posavetovali smo se sa jednom prijateljicom koja je pedagog i ona nam je rekla da podržava to što sam ćerku izbrisala iz te grupe ali da je trebalo to malo suptilnije da uradim.
“Rekla nam je da smo možda mogli da smislimo neku priču koja bi možda “pila vodu” kod te dece. Možda smo nakon napuštanja grupe mogli reći da je izgubila telefon pa da još nije instalirala viber ili da joj kažemo da prenese drugaricama da sam ja shvatila da puno vremena provodi na telefonu te da sam joj preko pomenute aplikacije ograničila korišćenje telefona između ostalog i zato što je, recimo, kupila neku preskupu stvar koja joj ne treba. Upozorila nas je da je tanka granica koja u takvim grupama iz običnih pretnji otkrivanja nekih tajni može da pređe u nasilje”, zaključila je ova majka u razgovoru za Blic.
Fuš nasilje je novi oblik nasilja
Psiholog Jelena Vukičević je za B92.net govorila o ovom novom rasprostranjenom obliku nasilja.
“Fuš nasilje je novi oblik nasilja, karakterističan za kapitalističko i digitalno vreme koje živimo danas, gde se materijalni simboli kotiraju jako visko među tinejdžerima, pre svega kao način sticanja popularnosti. Preklapa se i sa digitalnim nasiljem, jer se vrši i u onlajn svetu, na internetu. Deca žrtve imaju niz emocionalnih reakcija – od stida, straha, preko osecaja isključenosti i niske vrednosti, do anksioznih i/ili depresivnih reakcija, sa ili bez psihosomatskih simptoma. Njihovo celokpuono funkcionisanje može biti ugroženo, jer su svi emocionalni kapaciteti angažovani za suočavanje i preživljavanje nasilničkog ponašanja vršnjaka.”
Jelena Vukičević navodi i da se deca i mladi mogu osećati potpuno sami u svemu ovome, što je dodatno traumatsko iskustvo.
“Rešenje bi bilo kontola od strane odraslih (u porodici i skoli) šta rade deca i sanksionisanje počinilaca, a onda i rad sa počiniocima kako bi se emocionalno opismenili i mogli da se “stave u kožu” žrtve, te odustali od daljih napada, kao i savetodavni rad sa njima u cilju pronalaženja prosocijalnih načina suočavanja sa svojim nesigurnostima, motivima za činjenje nasilja i menjanja ponašanja. Rad sa roditeljima te dece se takodje savetuje.”
Vukičević je zatim dodala da je deci koja su žrtve nasilja potrebno obezbediti zaštitu i utehu, ali i osposobiti ih za samozaštitu “na prosocijalan i psihički zdrav način.”
