Dragutin Topić o ćerki Angelini ima samo riječi hvale, a kako i ne bi…
Svi pamtimo uspehe Dragutina Topića kojima smo se svi kao nacija radovali. A sada su stigle nove, mlađe generacije koje će i njega nadmašiti.
Njegova ćerka Angelina nedavno je na ceremoniji u Vilnjusu proglašena za Zvezdu u usponu 2023. godine. Veliko priznanje, jer je time praktično postala najbolja mlada atletičarka Evrope.
Apsolutno zasluženo, ako se uzme u obzir sve što je u protekloj sezoni postigla. Dragutin Topić o ćerki Angelini nedavno je govorio i za naš magazin.
Rezultati Topićeve mezimice govore dovoljno: juniorska šampionka Evrope, treća na mitingu Dijamantske lige, sedma na Svetskom prvenstvu za seniore, četvrta na Evropskom u dvorani, rekorderka Srbije u skoku uvis…
A kako se tata i trener nosi sa njenim uspesima? Šta je najvažnije za stvaranje ovakvih rezultata? Samo su neka od pitanja na koja nam je nedavno odgovorio.
Ne umem da vam objasnim sve ovo vezano za Angelinu, jer je ispred vremena. Plan je bio da 2024. možda počne malo da odskače od drugih, međutim, ona je prošle zime nakon učešća na Svetskom prvenstvu, gde se prvi put oprobala sa starijima od sebe, prelomila nešto.
Tada je shvatila da druge takmičarke nisu bauk, da nisu nepobedive, da ona pripada tom društvu, i počela je da se ponaša mnogo odgovornije prema svom telu i vremenu.
Čega se profesionalni sportista mora odreći?
Angelina je organizovana i disciplinovana i zato su rezultati i došli. Talenat koji poseduje je jedna stvar, ali ta disciplina koja je krasi i njena ambicija da bude što bolja samo su njena odluka i to nema veze sa mnom.
Dragutine, koje savete dajete ćerki?
Osnovni savet je da prvi put kad osetiš da te mrzi da obuješ patike za trening, tad se ili odmaraš malo duže, ili prestaješ da se baviš sportom. Kad se baviš sportom bez ljubavi, onda dolaze fizičke i mentalne povrede.
Kako balansirate između uloge oca i trenera?
Imao sam tu sreću i nesreću da sam bio trener i svojoj supruzi, što je mnogo teže. Sada uz Angelinu imam još vrhunskih sportista s kojima zajedno putujem, tako da lakše delim ulogu oca i trenera.
Na putovanjima sam uvek više trener nego tata. Mislim da sam kao otac dovoljno posredovao i provodio vremena s njom.
Nisam taj koji započinje konverzaciju, obično čekam da se ona otvori i da krenemo da pričamo.
Što se tiče sporta, takođe nisam nametljiv, tražim pravu priliku da doprem do svakog svog sportiste i usadim mu esencijalno za disciplinu kojom se bavi.
Oni shvataju da ono negativno što sam ja proživeo ne moraju nužno i oni da dožive. Znam kojim putem ne treba da idu pošto sam to osetio na svojoj koži.
Srećan sam što se bavim ovim i što imam Angelinu kao sportistu, jer je vanvremenski potencijal. Ona neke svoje fizičke nedostatke nadomešćuje intelektom, što je vrlo važno za disciplinu skoka uvis.
Foto: Jovanka Bojković
Gloria.rs
