14. Novembra 2023.

Bugari su obezbijedili dominantnu ulogu Rusima, Srbi i Mađari bijesni: Neprijateljski potez!

Posle žestokih reakcija, bugarska vlada je zauzela mnogo oštriji stav, ali nazad nema, morali bi da plate kaznu od 2 milijarde evra. Godišnje…

Ranije ove godine, Bugarska je zaključila gasni sporazum sa Turskom. Državna kompanija Bulgargaz je tada, u okviru sporazuma, pristala da svom turskom partneru, kompaniji Botas, omogući pristup bugarskim gasovodima. U skladu sa pravnim okvirom stvorenim tim paktom, Botaš je najavio i niz ugovora o snabdevanju gasom sa mađarskim MVM, rumunskim OMV Petrom i moldavskim East Energi Gas Trading.

Eksperti su odmah upozorili da ovaj ugovor de facto daje Rusima sve uslove da postanu dominantni snabdevač gasom za Jugoistočnu Evropu i Zapadni Balkan.

Sav taj gas u Bugarsku gotovo sigurno dolazi iz Rusije, pošto ona snabdeva Tursku preko podmorskih gasovoda Turski tok – rekla je za Politiko Aura Sabaduš, viši analitičar kompanije za istraživanje tržišta ICIS.

Nova bugarska vlada je stoga prošlog meseca objavila da će uvesti porez na sav uvoz ruskog gasa. Poruka je osmišljena sa jasnim ciljem; da javno i jasno pokaže naklonost Zapadu u borbi protiv Putina.

Takav potez razbesneo je proruskog predsednika Bugarske Rumena Radeva, koji je odmah zatražio od najvišeg suda u zemlji da preispita zakonitost odluke o ruskom gasu.

Poreklo gasa

Ne pokušavamo da skupljamo političke poene. Politika vladajuće stranke je da se stavi tačka na zavisnost naše industrije od goriva iz Rusije – odgovorio je bugarski ministar finansija Asen Vasilev i dodao da će novi bugarski potezi „drastično” smanjiti ruske profite od gasa.

Vasilev tvrdi da Bugarska može da naplati naknade koje želi, dok, kako kaže, Gasprom, ruski energetski gigant, „slobodno koristi alternativne rute isporuke ako ne želi da plaća bugarske državne poreze“. Politiko, međutim, upozorava da bi oštar odnos Bugarske prema Rusiji mogao biti samo veštačke prirode.

– Iako bi „turski“ gas mogao da dolazi iz Irana, Azerbejdžana ili iz tečnog prirodnog gasa, osim Moskve nema proizvođača koji bi mogao da ga prodaje po niskim cenama koje su trenutno na bugarskoj berzi gasa, koje su znatno niže u odnosu na evropske referentne cene. , objasnila je Aura Sabaduš.

On tvrdi da tehničkim prilagođavanjima tursko-bugarski gasovod može da preradi do 10 milijardi kubnih metara gasa, što znači da bi Moskva mogla da ima resurse da zadovolji svu potražnju u jugoistočnoj Evropi i zapadnom Balkanu.

Rusija bi tako preuzela kontrolu nad regionom – upozorila je Aura Sabaduš.

Za odustajanje je kasno


Vitalij Septefrat, tehnički direktor moldavske kompanije East Energi Gas Trading, rekao je da nema „političkih rizika“ u „čisto poslovno orijentisanom sporazumu“ koji ima za cilj da pomogne Moldaviji da „prestane da se oslanja na ruski gas“.

Rumunsko ministarstvo energetike saopštilo je da je OMV Petrom „zvanično uverio” vladu da „gas iz Botaša nije ruskog porekla”.

Bugarska vlada je priznala da administracija koju su uspeli nije trebalo da potpiše takav ugovor i pokrenuta je istraga. Ali problem je što će ruke bugarskih političara ostati vezane čak i ako se dokaže da je gas ruskog porekla. Ako odustanu od potpisanog ugovora, moraće da plaćaju kaznu od 2 milijarde evra godišnje.

Susjedi su bijesni


Bugarske susjede, Srbiju i Mađarsku, koje se nisu odazvale pozivima Zapada da se odreknu ruskog plina, sada brine scenarij u kojem će plan Sofije rezultirati rastom računa za njihove potrošače. Dvije su države u zajedničkoj izjavi odmah osudile Bugarsku.

András Gyürk, zastupnik u Europskom parlamentu iz vladajuće mađarske stranke Fidesz, rekao je da “bugarska odluka potkopava sigurnost opskrbe zemalja članica EU-a”, upozoravajući da bi se moglo ugroziti 55 posto uvoza plina koji prolazi kroz Bugarsku u jugoistočnu Europu, što bi uzrokovalo skok cijena uoči zime. Potez Bugarske nazvao je neprijateljskim.

Srpski predsjednik Aleksandar Vučić izjavio da je taj potez veliki problem, jer bi mogao povećati cijenu plina za dodatnih 100 eura na svakih tisuću kubika. Inače, srpsko-bugarski plinski interkonektor, kapaciteta 1,8 mlrd. kubika, u završnoj je fazi, a Srbiji bi trebao omogućiti da dobije plin iz Azerbajdžana i LNG terminala u grčkom Aleksandropulosu.

Podijeli vijest na:

Pretplata
Obavijesti o
guest

0 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Pregledaj sve komentare