Jedino što je do sada bilo poznato o egipatskoj Velikoj sfingi jeste da je ona glavna zaštitnica čuvenih piramida. Međutim, sada su naučnici saznali da i sama monumentalna skulptura vekovima krije tajnu.
Drevne egipatske piramide već nekoliko milenijuma važe za jedno od najmističnijih mesta na svetu – da li su ih sagradili vanzemaljci ili ljudi, kako su građene bez mehanizacije, šta se u njima krije – samo su neka od pitanja koja muče istoričare, ali i sve ljubitelje istorije.
Međutim, nisu samo piramide bile predmet istraživanja, već i njihov glavni čuvar, monumentalna Velika sfinga. Kako je ona ranije izgledala? Šta je trebalo da predstavlja? Kako se zvala tada? Kako je ostala bez nosa? Za sada na ova pitanja nemamo jedan (i jedini) tačan odgovor, ali makar možemo da razumemo kako je nastala.
Sfinga nije nastala samo uz pomoć ljudskih ruku
Sginga je u davnoj prošlosti mogla nastati od jardanga, zemljane formacije oblikovane dugotrajnim i ujednačenim dejstvom vetra, da bi tek nakon toga, za finese, bila korišćena precizna ljudska ruka. Za ovakvu smelu tvrdnju naučnici imaju i dokaz, odnosno praktičan eksperiment koji je pokazao da je teorija sasvim realistična.
Eksperti koji su se bavili istraživanjem čuvara egipatskih piramida su u svom eksperimentu uspeli da rekreiraju vremenske uslove iz vremena kada se ova skulptura gradila. Nakon što su napravili vernu kopiju mesta gde se spomenik nalazi, od mešavine gline i nešto čvršćeg materijala su napravili i veliki trapezasti oblik, koji su nakon toga isprskali mlazevima vode pod visokim pritiskom, kako bi imitirali uticaj vetra.
Posle nekoliko uzastopnih ponavljanja procesa, naučnici su dobili oblik koji veoma podseća na siluetu egipatske Velike sfinge. Jedan od autora eksperimenta, Lejf Ristorf, je objasnio kako ova jednostavna teorija sa velikom verovatnoćom objašnjava na koji je način u davnoj prošlosti, pre oko 4.600 godina, nastala legendarna figura.
“Naši rezultati pružaju jednostavnu teoriju porekla formacija sličnih Sfingi koji nastaju kao posledica eolske aktivnosti. Danas postoje jardanzi koji izgledaju kao životinje koje sede ili leže, što dodatno potkrepljuje našu teoriju”, rekao je Lejf Ristrof.
