Razdor unutar izraelskog rukovodstva se produbljuje dok Netanjahu objavljuje sledeću fazu rata u Gazi.
Nešto posle ponoći u nedelju, premijer Benjamin Netanjahu napisao je da nikada nije bio obavešten o upozorenjima Hamasa o napadu na Izrael 7. oktobra. Tako je Netanjahu prebacio krivicu za napad, u kojem je poginulo najmanje 1.400 ljudi, na svoje vojne i obaveštajne šefove. Pre napada su ocenili da su “odvratili Hamas od napada i da je spreman za nagodbu”, istakao je on.
Njegova izjava izazvala je buru – politički lideri kritikovali su Netanijahua zbog bavljenja politikom u vreme kada zemlja vodi vojnu kampanju u Gazi. Ogorčenje je bilo toliko da je premijer na kraju obrisao tvit i izvinio se zbog svoje izjave napisavši: “Nisam bio u pravu”.
Stručnjaci kažu da slučaj potvrđuje rastući razdor unutar političkog i vojnog rukovodstva, koji je doveo u pitanje Netanjahuovo vođstvo i njegovu sposobnost da upravlja zemljom u ratu, a da svoje interese ne stavlja ispred nacionalne bezbednosti.
“Reći da to nije u redu bilo bi potcenjivanje”, kaže Josi Mekelberg, saradnik programa za Bliski istok i severnu Afriku u Chatham House.
“Ovo je veoma teška vojna kampanja, tako da želite odgovornog premijera, a u vladi nema nijedne osobe koja veruje Netanjahuu i to je glavno pitanje za ovaj kabinet”, kaže Mekelberg.
Ubrzo nakon 7. oktobra, Netanjahu je formirao vladu nacionalnog jedinstva, dodajući nekoliko bivših visokih vojnih oficira iz opozicije u izraelsku vladajuću koaliciju.
Jedan od njih je bio Beni Ganc, bivši ministar odbrane koji je zahtevao da Netanjahu odmah povuče svoju kontroverznu najavu, istovremeno izražavajući punu podršku vojsci i izraelskoj obaveštajnoj agenciji Šin Bet.
Usledile su kritike drugih lidera.
“Netanjahua ne zanima bezbednost, ne zanimaju ga taoci, samo politika”, rekao je opozicioni poslanik Avigdor Liberman, bivši Netanjahuov ministar odbrane. Portparol izraelske vojske Danijel Hagari odbio je da komentariše – “Mi smo u ratu”, odgovorio je tada.
Okršaji su rezultat tenzija unutar izraelskog političkog rukovodstva, uključujući i ratni kabinet, koji se bori sa posledicama jednog od najvećih obavještajnih propusta u zemlji.
Mnogi u bezbednosnom aparatu zemlje su priznali propuste, ali ne i Netanjahu. Pre nego što je objavio kontroverzni tvit, izraelski lider je održao konferenciju za novinare na kojoj je izbegao pitanje odgovornosti, rekavši da će “svi, uključujući i njega, morati da odgovaraju na teška pitanja” nakon završetka rata.
“Ovo je samo vrh ledenog brega sa čime će se izraelsko rukovodstvo suočiti nakon okončanja sukoba”, kaže Alon Lijen, bivši izraelski diplomata.
“On priprema teren za svoje argumente”, dodao je Lien.
Veze između premijera i velikog dela izraelskog javnog mnjenja već su bile klimave.
Rat je došao za petama političke krize jer je ultranacionalistička vlada krajnje desnice predvođena Netanjahuom sprovela kontroverzne reforme koje ograničavaju ovlašćenja pravosuđa, što su protivnici okarakterisali kao pretnju demokratiji. Desetine hiljada demonstranata izašlo je na ulice mesecima, protiveći se reformi pravosuđa.
Među protivnicima reforme bili su vojni rezervisti koji su pretili da se neće odazivati na pozive. Neki kritičari tvrde da je ozbiljnost protesta uticala na spremnost i sposobnost vojske.
Od 7. oktobra, hiljade rezervista uzelo je oružje da se pridruži borbi protiv Hamasa, što je najveći vojni izazov Izraela od oktobra 1973. godine protiv Egipta i Sirije.
Izraelska vojska saopštila je u ponedeljak da trupe i oklopna vozila napreduju u Gazu kao deo “druge faze rata”. Ovo saopštenje dolazi nakon više od tri nedelje nemilosrdnog bombardovanja opkoljene enklave koje je ubilo više od 8.000 Palestinaca i stvorilo humanitarnu katastrofu.
Ali analitičari kažu da jedinstvo Izraela protiv Hamasa nije nužno podrška samoj Netanjahuovoj vladi.
“Ova vlada je izgubila poverenje značajnog dela društva pre 7. oktobra i od tada nije dobila veliku podršku javnosti”, kaže Muen Rabani, nerezidentni saradnik Centra za konfliktne i humanitarne studije.
Prema anketi Izraelskog instituta za demokratiju objavljenom prošle nedelje, poverenje u vladu je palo na najniži nivo u poslednjih 20 godina, pri čemu je samo 20 odsto Izraelaca reklo da veruje Netanjahuovom kabinetu.
Ipak, Netanjahu je poznat po svojim veštinama političkog preživljavanja.
Izraelski premijer sa najdužim stažom prvi put je stupio na dužnost 1996. godine, a na vlasti je proveo 13 od poslednjih 14 godina.
Mnogi su protiv njega i ponašanja njegove vlade, ali “ne treba biti slep pred činjenicom da on i dalje uživa veliku podršku javnosti”, kaže Rabani.
Uprkos mogućim podelama unutar ratnog kabineta, jačanje vlade visokim vojnim oficirima, kao što je Netanjahu učinio, i dalje bi moglo služiti njegovim političkim interesima, dodao je on.
To je potez koji možda ne samo da ima za cilj proširenje njegove političke baze, smatra Rabani, već potez koji bi mu takođe mogao pomoći da efikasnije prebaci odgovornost za potencijalne vojne neuspehe kada se rat završi na bezbednosni establišment.
