Ako 44. Vlada Crne Gore ne bude izglasana do 1. novembra, što je sledeće srede, ostaće na snazi odluka Abazovićeve vlade o terminu popisa.
Popis u Crnoj Gori trenutno je na klackalici, jer još nije sigurno da li će početi 1. novembra ili će biti odložen za najmanje mesec dana.
Razlog tome je što je i dalje na snazi uredba koju je donela vlada Dritana Abazovića, a po kojoj popis počinje 1. novembra i traje do 15.
Abazović je rekao da neće odložiti popis, jer je sve spremno za njegovo održavanje.
Odlaganje čeka odluku nove vlade, što je najavio mandatar Milojko Spajić. Međutim, da bi popis bio odložen prvo mora da se formira nova vlada.
Ako 44. Vlada Crne Gore ne bude izglasana do 1. novembra, što je sledećeg utorka, ostaće na snazi odluka Abazovićeve vlade o terminu popisa i već u sredu popisivači će morati da krenu od kuće do kuće.
U tekstu pod naslovom “Popis ni na nebu ni na zemlji…”, Vijesti pišu da stručnjaci nisu saglasni o tome šta se događa ako Vlada odluči da prekine popis nakon što počne 1. novembra – može li ona nakon toga da stavi postojeću Uredbu van snage ili da donese novu sa novim datumom održavanja popisa, niti kakve su posledice eventualne takve odluke.
Svi su saglasni da nema pravnih prepreka da se popis prekine, jer bi to bio uobičajeni postupak u slučaju više sile, npr. prirodnih katastrofa, i drugih vanrednih situacija. Ali, drugi navode da može doći do diskriminacije popisivača i popisanih, čak i tužbi protiv države, dodatnog podrivanja poverenja u popis i njegovog legitimiteta.
Neimenovani sagovornik Vijesti nije iskljucico mogućnost ni da Vlada premijera Dritana Abazovića, na primer, 31. oktobra uveče, kada bude jasno da nova neće biti izabrana, ipak odloži popis kako bi se izbegao haos koji može nastati, uprkos tome što se do sada tome protivila.
Drugi neimenovani sagovornik Vijesti smatra da bi u toj situaciji, Monstat, popisne komisije i popisivači, mogli da faktički ne sprovode popis, iako on formalno traje, dok Spajićeva vlada ne bude formirana i odloži ga.
Vlada će biti sigurno izabrana najkasnije u utorak 31. oktobra, tvrdi još jedan neimenovani sagovornik, koji je predstavljen kao neko iz vrha buduće vladajuće koalicije.
Da se popis odloži na mesec dogovorili su se u ponedeljak sa Spajićem predstavnici Demokrata, Nove srpske demokratije (NSD) i Demokratske narodne partije (DNP). Dogovor je da odloženi popis počne 1. decembra.
Iako odlaganje popisa ide na ruku Demokratskoj partiji socijalista (DPS) bivšeg lidera Mila đukanovića, iz te partije je juče saopšteno da oni od bojkota ne odustaju dok se, kako su naveli, ne ispune zakonski i uslovi za monitoring.
Ana Nenezić iz Instituta za društveno politička istraživanja Analitiko, ocenila je da trenutak popisa, koji može doprineti produbljivanju podela u Crnoj Gori, nije prilika za političke kalkulacije, već za ozbiljan i odgovoran pristup svih političkih subjekata.
Ona kaže da nije politički racionalno odbijanje DPS-a da učestvuje u dijalogu, dok su sve ostale opozicione stranke, kao i sva nacionalna veća, koji su takođe tražili odlaganje popisa, pozdravile odluku o odlaganu popisa.
Smatra da ovakva odluka može ukazivati samo na političku kalkulaciju, da se poziv na bojkot iskoristi kao strategija za jačanje vlastite političke pozicije.
Umesto bojkota, DPS treba da uputi konkretne zahteve, pozdravi otvaranje dijaloga i konstruktivno doprinese rešavanju problema, kazala je Nenezić za Vijesti.
Ona je istovremeno dodala da neadekvatno pripremljeni popis ne samo da bi produbio političke i društvene podele, već bi mogao i ozbiljno da naruši poverenje građana u državne institucije.
Postoji i ozbiljan rizik da rezultati popisa ne bi tačno odražavali demografsku, socijalnu i ekonomsku realnost, što bi imalo dugoročne negativne posledice po kreiranje i implementaciju javnih politika, rekla je Nenezić.
Ocenila je da trenutna situacija u kojoj se nalazi Monstat, sa nedovoljnim brojem popisivača, ugroženom bezbednošću osoblja, neadekvatno sprovedenom informativnom kampanjom i nedostatkom kontrolnih mehanizama, potvrđuje da proces popisa stanovništva nije pripremljen kako treba.
“Prevazilaženje ove situacije zahteva zajednički napor i otvoren dijalog između svih relevantnih aktera, uključujući vladu, političke partije, nacionalna veća i druge relevantne organizacije, rekla je, između ostalog, Nenezić.
