Naredba za početak kopnene invazije na Gazu nikada nije stigla, a Izraelske odbrambene snage ne žele zvanično da objasne zašto.
Jedanaestog dana rata između Izraela i Gaze, čini se da je izraelska vojna kampanja u limbu. Izrael je odavno ponovo uspostavio kontrolu nad svojom teritorijom na granici sa Gazom, njegove vazdušne snage nemilosrdno bombarduju pojas Gaze više od nedelju dana, a 300.000 rezervista podržanih tenkovima i helikopterima mobilisano je za kopnenu invaziju.
Međutim, naređenje za početak nikada nije stiglo, a Izraelske odbrambene snage (IDF) nisu zvanično htele da objasne zašto. U utorak je potpukovnik Ričard Heht, portparol ID, rekao novinarima da su planovi za operaciju još uvek u izradi. „Neću komentarisati naše buduće planove“, rekao je on.
On je istakao i da je ova operacija, kako je rekao, nešto drugačije. “Moramo da se odmaknemo od stare taktike postupanja sa principom naklonosti za naklonost kada je u pitanju Gaza. Izgledaće drugačije, trajaće duže i izgledaće potpuno drugačije”. Planovi se, dodao je, razvijaju, a o njima će odlučivati izraelsko političko rukovodstvo i oni će biti predstavljeni, rekao je on.
U stvarnosti, međutim, kašnjenje odražava veoma složenu računicu kada su u pitanju tri faktora – taoci, pritisak saveznika da se izbegnu civilne žrtve i pretnja Hezbolaha da će intervenisati, piše u analizi britanskog Telegrafa.
Problem sa taocima
Veruje se da Hamas drži 199 talaca zarobljenih tokom krvavog napada te militantne grupe na južni Izrael 7. oktobra. Kada bi se od izraelskog portparola zatražio zapisnik o pregovorima za njihovo oslobađanje, rekao bi da je nemoguće pregovarati sa Hamasom nakon masakra prošlog vikenda. U stvarnosti, međutim, sudbina talaca je glavni moralni i politički faktor.
Ovo pitanje uključuje izvestan broj vojnika i žena, ali mnogi – verovatno većina – su civili, uključujući žene, decu i starce, od kojih neki pate od hroničnih zdravstvenih problema. Istovremeno, svima je jasno da bi verovatno samo nekoliko talaca preživelo kopnenu ofanzivu, ako iko od njih. Hamas tvrdi da je njih 22 već ubijeno u izraelskim vazdušnim napadima. Ta tvrdnja u ovom trenutku nije mogla biti potvrđena, a Heht je odbacio izveštaj kao „psihološku operaciju Hamasa“.
Posle šokantnih posledica masakra 7. oktobra, mnogi Izraelci su u privatnim razgovorima sugerisali da je to žrtva koja će se morati podneti, kao deo strašne cene da se zemlja jednom zauvek obezbedi od Hamasa. Ipak, mnogi drugi, koji su već besni na vladu i bezbednosne službe jer nisu uspeli da ih zaštite, nisu raspoloženi da gledaju kako umire sve više žena i dece.
Porodice nekoliko talaca okupile su se u subotu ispred sedišta ID u Tel Avivu da zahtevaju da se njihovi najmiliji vrate kući živi – i to što je pre moguće. Oni nemaju nameru da dozvole da vlada žrtvuje njihovu decu, roditelje i braću i sestre u ime vojne potrebe. I izgleda da se vode nekakvi razgovori. U ponedeljak, The Times of Israel je izvestio da su taoci bili na vrhu dnevnog reda američkog državnog sekretara Antonija Blinkena tokom njegove turneje po regionalnim prestonicama ove nedelje. A Katar je javno objavio da se nada da će posredovati u oslobađanju najmanje žena i dece.
Hamas, sa svoje strane, očigledno želi da pitanje talaca ostane na stolu. U ponedeljak su objavili video snimak kako bi dokazali da je 21-godišnja Maja Šem, koja je kidnapovana na muzičkom festivalu Supernova, još živa i zahtevaju da Izrael oslobodi 6.000 zatvorenika u zamenu za siguran povratak talaca. Neki bi rekli da to funkcioniše u rukama terorista, ali uprkos onome što tvrde tvrdolinijaši, izraelska vlada mora dati šansu pregovorima.
Saveznički pritisak i strategija izlaska
Drugo pitanje je političko i diplomatsko. Tradicionalni saveznici Izraela, uključujući SAD i Veliku Britaniju, nedvosmisleno su podržali njegovo pravo da se brani, ali ta podrška nije bezuslovna. Kako je prošle nedelje rekao britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli, izraelski saveznici takođe očekuju da ID pokaže određeni stepen „uzdržanosti“.
Zapadne vlade – i nešto hladnije glave u izraelskom ratnom kabinetu – moraju biti svesne da će humanitarna katastrofa u Gazi samo pojačati spiralu nasilja i želju za osvetom, na kojoj se zasniva regrutacija u Hamas. To bi takođe izazvalo gnev javnosti među arapskim susedima Izraela, što bi sabotiralo napore za normalizaciju odnosa i moglo bi da zapali rat u regionu.
Zapadno javno mnjenje će se takođe verovatno okrenuti protiv Izraela ako shvati da ta zemlja sprovodi masovno kolektivno kažnjavanje u Pojasu Gaze. Opsežna opsada Gaze, prekid snabdijevanja vodom, strujom i gorivom i nemilosrdna kampanja bombardovanja u kojoj je do sada ubijeno skoro 3.000 ljudi, već prijeti da izgubi simpatije javnosti.
Kopnena invazija će verovatno biti nemerljivo nasilnija. Zato Blinken ulaže ogromne napore da ubedi Izrael i Egipat da postignu dogovor o otvaranju koridora za odlazak civila i dostavljanje pomoći. Ovo takođe može objasniti zašto je Izrael na neodređeno vreme produžio svoj rok za evakuaciju civila u severnom delu pojasa Gaze južno od reke Vadi Gaze. Prvobitni rok od 24 sata je očigledno bio nemoguć zahtev, kao što su međunarodne humanitarne agencije ipak jasno stavile do znanja.
Međutim, tu postoji i veliki politički rizik, a to je izlazna strategija. Uopšte nije očigledno da Izrael ima jasnu viziju šta da radi nakon što postigne – ako postigne – svoj cilj uništenja Hamasa. Neki tvrdolinijaši se zalažu za beskrajnu okupaciju i povratak naselja iz kojih se Izrael povukao 2005. godine. Drugi bi više voleli da vide povlačenje i uspostavljanje fleksibilne vlade koja bi nasledila Hamas.
Obe opcije su pune političkog, moralnog i vojnog rizika. Izraelski britanski i američki saveznici apelovaće na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i njegov ratni kabinet da ne ponove greške iz rata protiv terorizma.
Vojno pitanje – pretnja Hezbolaha
Suština je da je invaziju na Gazu u punom obimu, osmišljenu ne samo da oslobodi taoce, već i da uništi Hamas, izuzetno teško izvesti. Veruje se da je Hamas planirao svoje krvave napade više od godinu dana, tako da nema šanse da nisu predvideli i pripremili se za bilo kakav jak izraelski odgovor. Grad Gaza je gusto urbano okruženje – ono što vojnici nazivaju bojnim prostorom od ‘360 stepeni’.
Hamas će braniti teren koji dobro poznaje, a oklopna prednost Izraela će biti značajno smanjena. Snajperski timovi, IED (improvizovane eksplozivne naprave) i pripremljene zone ubijanja čekaće Izraelce koji napreduju. Izraelski zvaničnici su jasno stavili do znanja da će operacija biti dugotrajna – i skupa. Ako uspe, moglo bi da izgleda kao rusko uništavanje Groznog u Čečeniji 2000-ih. Takođe, postoji i šire vojno razmatranje. Hezbolah, moćna libanska militantna grupa koju podržava Iran, nagovestila je da bi mogla ući u rat ako se kopneni napad na Gazu nastavi.
Razmena vatre na severnoj granici Izraela sa Libanom već se pojačava. Ali portparol IDF Ričard Heht insistira da je Izrael sposoban i spreman da vodi rat na dva fronta. Diplomatskim kanalima poslato je upozorenje libanskoj vladi o katastrofalnom odgovoru ako Hezbolah odluči da se u potpunosti uključi. Dva američka nosača aviona prebačena su u region da podrže pretnju.
Međutim, realnost je da bi bilo izuzetno teško upustiti se u tako nešto. Čini se da je većina od 300.000 izraelskih rezervista i većina njegovih tenkova okupljena oko Gaze, a Hezbolahov navodno ogroman arsenal raketa mogao bi da nanese ogromnu štetu severnom Izraelu. Dakle, izraelski generali će raditi na obuzdavanju pretnje na severu dok nastavljaju operaciju u Gazi – a uopšte nije jasno kako to učiniti.
