Elektronski otpad je jedna od najbrže rastućih kategorija otpada – iako bi se lako mogli reciklirati, gomila uređaja jednostavno završe na deponijama jer je ljudima lakše da ih bace.
Najveći uzročnici rasta e-otpada su mali, jeftini uređaji (“FastTech”) za koje se ne isplati popravka kad prestanu da rade. Prema istraživanju britanske organizacije Material Focus, prošle godine bačeno je gotovo pola milijarde malih elektronskih uređaja u koje se ubrajaju različiti električni kablovi, sijalice, vejp uređaji itd.
Prema ovim podacima, samo u prošloj godini kupljeno je više od pola milijarde takvih jeftinih artikala u Velikoj Britaniji – jedan na svakih 16 sekundi, a gotovo isto toliko godišnje završi na deponijama.
Prosečni Britanac svake godine kupi devet novih predmeta iz kategorije jeftine elektronike, a baci njih osam. Pri tome, ne razmišlja da bi takvu elektroniku trebalo pravilno zbrinuti i reciklirati, čime bi se smanjio negativan uticaj okolinu.
Dok je jeftina elektronika problem jer najčešće završi u smeću, iz organizacije upozoravaju na još jedan problem – uređaje koje ljudi ne upotrebljavaju, već su na njih zaboravili u ormarima i fiokama.
Prema podacima Material Focusa, u Velikoj Britaniji čak 880 miliona kućnih elektronskih uređaja stoji neiskorišćeno. U proseku, u svakom domaćinstvu ima čak 30 takvih uređaja, što je povećanje od 67% u odnosu na istraživanje sprovedeno pre tri godine.
U prosečnom britanskom domu, tako, postoji četiri ili pet punjača, dva ili tri mobilna telefona i dva ili tri daljinska upravljača koji su zaboravljeni u ormarima. Generalno gledano, sve više elektronskih uređaja se baca ili prosto ne koristi, a dragoceni materijali u njima poput zlata, aluminijuma, litijumaa i bakra zauvek su izgubljeni.
