Roditeljstvo je jedna od najzahtevnijih veština, naročito u današnje vreme, a pritisak koji imaju i roditelji i deca veći je nego ikada. Šta je to u čemu roditelji greše kada je u pitanju odgajanje dece, i kako da izbegnete da se kod dece stvori pogrešna slika o sebi?
Pritisak društva da se mladi ljudi ostvare u ulozi roditelja, da njihova deca budu bolja, drugačija i naprednija, kao i pritisak da se ispoštuju ustaljene socijalne norme, roditelje stavlja na težak zadatak – odgajiti dete u skladu sa svim moralnim i društvenim principima, a opet, od njega napraviti i jedinku društva koja će se isticati svojim sposobnostima i veštinama.
Kako bi istražili šta je to što je u modernom roditeljstvu dobro, a šta ne, naučnici sa Harvarda sproveli su prvu anketu o roditeljstvu. Rezultat je pokazao jednu zakonitost – najuspešniji roditelji ne slede kritikujući stil roditeljstva.
Kako kritikujuće roditeljstvo šteti deci
Istraživanje harvardskih naučnika pokazalo je da je kritikujuće roditeljstvo, suprotno ubeđenjima društva i roditelja, veoma neproduktivno, pa čak i štetno. Kritikujući roditelji se služe ustaljenim šablonom upoređivanja (“Zbog čega nisi dobar kao što je Petar?”) i uslovljavanja ljubavi (“Ako dobiješ peticu, možemo tokom vikenda u bioskop”), koja u deci razvijaju osećaj da nisu dovoljno dobra i da nisu dostojna roditeljske ljubavi. Kako bi se izborili sa bolnim osećanjima koja ih obuzimaju u takvim trenucima, deca se svojski trude da ispune roditeljska očekivanja i postanu ono što njihovi mama i tata žele da oni budu, što se kasnije veoma negativno odražava na njihovoj ličnosti.
Kao posledica, u deci se može razviti ono što psiholozi nazivaju “lažno ja” – veštački stvorena ličnost koja služi kao strategija suočavanja u situacijama kada je potrebno da dobiju roditeljsku podršku i ljubav koje su im potrebne da prežive. Kasnije, to “lažno ja” može dovesti do odabira pogrešnih prijatelja, partnera i karijere.
Šta uspešni roditelji rade drugačije
Roditelji koji odgajaju najjaču i najrezilijentniju decu stvaraju okruženje koje im omogućava da prave greške i da se ne plaše neuspeha. Oni im daju prostora da istražuju, pokušavaju i posrću, znajući da će u roditeljima uvek imati podršku i potporu, čak iako naprave pogrešan izbor i stvari pođu po zlu.
“Roditelji koji odgajaju najjaču i najotporniju decu stvaraju okruženje koje im omogućava da prave greške i da se ne plaše neuspeha”, tvrde naučnici sa Harvarda.
Kako postupa uspešan roditelj kada njegovo dete napravi grešku? Prvenstveno, ne kritikuje i jasno odvaja njegovu ličnost od postupka koji nije bio ispravan ili je doveo do greške. Kada su te dve stvari jasno razgraničene, dete ne povezuje svoju vrednost sa svojim ponašanjem, bilo da je ono dobro ili loše. Da li to znači da uspešni roditelji nemaju nikakva očekivanja kada je ponašanje njihove dece u pitanju? Ne, naprotiv: očekivanja su prisutna, način ukazivanja na greške se razlikuje. Kada roditelj nije kritički nastrojen, i njegov pristup je pun topline i brige, a nivo saosećanja koji dobiju, deci daje osećaj sigurnosti i lične vrednosti, ma koliko oni pogrešili u svom ponašanju.
