Počela je poslednja sezona Lige šampiona u kojoj će igrati 32 tima, ujedno i prva sezona najkvalitetnijeg fudbalskog takmičenja na svetu u kojoj posle ravno 20 godina neće biti Ronalda, Mesija ili Nejmara. Uslediće možda jedna od poslednjih sezona u kojoj će se najbolje igrati u Evropi.
Gledajte ovogodišnju Ligu šampiona, dogodine Evropa možda neće imati najkvalitetniji fudbal na svetu
Čikaški bluz muzičar Baster Benton pita se u pesmi “Money is the name of the game”, kako jadnik kao on može da uspe u životu ako je već novac naziv igre. Fudbalski moćnici u Evropi odavno su postavili pravila nadmetanja, a čini se da su se malo i preračunali u planiranom ishodu.
Evropski fudbal je najkvalitetniji, a činjenično stanje će ostati isto dok god najbolji treneri predvode ekipe u kojima igraju najbolji fudbaleri. Međutim, pitanje je vremena, preciznije pitanje je novca hoće li ustrojstvo ostati isto.
Era Kristijana Ronalda, Lionela Mesija i Nejmara, ukupno desetostrukih klupskih prvaka Evrope je završena. Nastale su nove fudbalske zvezde kao što su Erling Holand, Kilijan Mbape ili Džud Belingem, čija je budućnost uspeha u Ligi šampiona upitna. Pre svega zbog novčanih kretanja koja fudbal bezuslovno prati.
Florentino Perez, Silvio Berluskoni, Roman Abramovič, porodica Anjeli ili drugi vlasnici evropskih klubova nekada su parama mamili fudbalske zvezde u svoje timove. Uz nesagledivu sumu novca, isti šef(ovi) ili njihovi naslednici u istim ili drugim timovima pokušavaju da održe status kvo. Bogatiji im kvare planove.
“Ružni, prljavi, zli”
Dresovi Al Nasra s brojem 7 i prezimenom njihove najveće zvezde – Ronalda, obogatili su asortiman ne samo beogradskih prodavnica sportske odeće, već i bogatijih prestonica u kojima pored majica evropskih velikana stoji i dres saudijskog bliskoistočnog giganta.
Kristijano Ronaldo prilikom promocije u saudijskom Al Nasru
Saudijska Arabija je zahvaljujući Portugalcu protiv Evrope osvojila tri boda u gostima. Takmičenje se nastavlja.
Interesovanje za bliskoistočnu Premijer ligu ne jenjava, čak je i selektor Srbije Dragan Stojković rekao da će pored svih takmičenja morati s punom pažnjom da prati dešavanja na terenima Arabije.
Zemlja koja nema fudbalsku tradicuju uz velika ulaganja, infrastrukturna, kadrovska i marketinška pretnja je Evropi u preuzimanju fudbalske slave.
Pojedinci ne žele to da priznaju, pa koriste nepoštovanje ljudskih prava u Saudijskog Arabiji kao jedan od razloga zašto im se ne dopada interesovanje za fudbalskim angažovanjem igrača iz Evrope.
Međutim, tragikomične groteskne situacije prate zbivanja u svetu fudbala decenijama unazad. Glavni likovi recimo od Sepa Blatera i Mišela Platinija do Aleksandera Čeferina i Đanija Infantina često podsećaju na porodicu Macatela iz serije “Ružni, prljavi, zli”, gde u Đakintovoj straćari ima mesta za sve, pa čak, u ovom slučaju i za doseljenike sa Bliskog istoka.
Đani Infantino, predsednika Fife i Aleksander Čeferin, predsednik Uefe
Agresivni pristup Saudijske Arabije, sličan kineskom investicionom programu od pre nekoliko godina, doprinosi fudbalskom prodoru. S tim što Saudijci imaju isplaniranu ekonomsku strategiju u kojoj fudbal igra veoma važnu ulogu.
Glavna ideja saudijske “Vizije 2030” je diversifikacija ekonomije, nešto poput promena u auto-indistiji, prelazak od automobila sa fosilnim gorivima ka električnim.
Ako su moćnici s Bliskog istoka loši momci, zašto se Fifa dodvorava čelnicima država?
Saudijska Arabija je donedavno bila favorit za pobedu u kandidaturi za domaćina Svetskog prvenstva 2030. Poslednjih meseci priča se o njihovom povlačenju, ali s druge strane postoji snažno uverenje da saudijski novac stoji iza moćnog projekta pod nazivom Superliga Evrope.
Mohamed bin Salman
Toj ideji jedino se šef Uefe Čeferin protivi. Verovatno s pravom, jer zaista postoji mogućnost narušavanja fudbalskog sistema. Pored toga, moćnici sa Bliskog istoka su takođe zagovornici Svetskog klupskog prvenstva kojim žele da obuzdaju moć evropskih klubova.
Možda smo ovog leta zahvaljujući Javnom investicionom fondu Saudijske Arabije svedočili početku eksplozije investicija koje će promeniti fudbalsko lice, ali i naličje. Uznemireno fudbalsko tržište, tačnije uticaj bliskoistične države može se smanjiti, samo je pitanje cene. Pod kojim uslovima i za koliko novca. Jer, njihov novac vlada jednim delom evropskog fudbala.
Saudijska Arabija se nada da će njena najkvalitetnija liga biti na listi 10 najboljih na svetu. Trenutno u njoj nastupaju, barem kada je reč o fudbalerima iz Evrope, prosečni igrači i zvezde pri kraju karijere.
Istorija govori da kupovina popularnih fudbalera u predpenzionerskim danima ne doprinosi kvalitativnom rastu takmičenja.
Pep Gvardiola, najbolji fudbalski trener današnjice
Na kraju krajeva, šta je to Pepu Gvardioli ostalo da osvoji u Evropi? S kim da se takmiči i u kojoj kategoriji? Pitanja koja zanimaju gotovo sve fudbalske fanatike tiču se u najvećoj meri rukovodilaca evropskih klubova.
Hoće li Mansur bin Zajed el Nahjan prijateljski pomoći Muhamedu bin Salmanu da privoli jednog od najvećih trenerskih stručnjaka s ciljem razvitka saudijskog iliti bliskoistočnog fudbala uopšte? Ili je El Nahjan spreman da pomogne Tamimu bin Hamadu u nameri da PSŽ konačno osvoji neku evropsku titulu? Možda je pitanje ostanka kvaliteta u fudbalskoj Evropi upravo u rukama Gvardiole.
