Prošle godine bilo je nezamislivo da kontrolni punkt bude kod mosta u Bistrici, da se iz Mitrovice ne može do Zvečana a da vas kod “Trepčine” kapije ne zaustave specijalci sa dugim cevima, da specijalci hapse Srbe u samom centru grada, sada se sve to dešava, tvrde Srbi sa Kosova i Metohije.
Pretnja Aljbina Kurtija izgovorena pre koji dan u Briselu, posle još jedne runde pregovora koja Srbima na severu Kosova i Metohije nije donela ništa novo ni dobro, da će “ljudi iz Srpske liste platiti i patiti”, na Severu je shvaćena i kao pretnja stranci sa daleko najvećom podrškom Srba na Kosovu, ali i kao novi pritisak na sve Srbe, nova pretnja šta bi mogli doneti dani koji dolaze.
“Pritisak na nas Srbe koji živimo na severu Kosova i Metohije i uopšte na Kosovu sve je jači i teži, povremeno postaje nepodnošljiv i teško da bi sve ovo iko drugi izdržao sem nas koji smo ovde ostali, ovde živimo, gajimo decu. Naša deca koju smo rađali uz sirene za uzbunu i barikade, sada gaje svoju decu uz specijalce pod prozorima, uz stalna hapšenja, pretnje, pretrese, ranjavanja naših sunarodnika, pucanje na decu koja nose badnjake, i, najgore od svega jeste što je nade sve manje, što će biti samo gore i gore”, ponavljaju i ovih dana Srbi u centru Severne Mitrovice dok gledaju oklopna vozila kosovskih specijalaca koja su, malo – malo pa ili u centru grada, ili na izlazu ka Zvečanu, ka Suvom Dolu, ili, gore iznad grada na Malom Zvečanu odakle im je Severna Mitrovica kao na dlanu.
Ljudi ovde ponavljaju da je sve što Kurti čini već odavno usmereno na to da Srbi na severu “plate i pate”, da ih primora, natera, da odu, da im život učini nepodnošljivim.
“Ako je Severna Mitrovica mesecima već, od upada specijalaca u koloni oklopnih kola preko istočnog mosta u Bošnjačku mahalu i raspoređivanja na svim ključnim tačkama oko grada, bukvalno opkoljena, ako se iz grada više ne može izađi ni preko Dudinog krša, ni pored NIS-ove pumpe prema Zvečanu, ni preko Brđana, ni putem pored naselja Tri solitera a da ne naletite na specijalce, pretrese, onda, ne znam šta je to drugo nego pokušaj da se od grada napravi samo još jedan geto, još jedna enklava. Oni od severa KiM pokušavaju da naprave ono što već imamo na jugu Kosova, da Srbi žive opkoljeni ili albanskim selima i gradovima, ili, što je ovde slučaj, opkoljeni jakim policijskim snagama. Sutra, možda u nekoj akciji dovedu i Kosovske bezbednosne snage, odnosno, tu svoju vojsku”, pričaju Srbi na glavnom šetalištu u Severnoj Mitrovici.
Kažu, Kurtijeva taktika polako ali sigurno postaje im sasvim jasna, ogoljena, a to je nekad laganije, nekad brže privikavanje na “novu stvarnost” čija je suština da Srbi “i plate i pate”.
“Prošle godine u ovo doba bilo je nezamislivo da bude onoliki kontrolni punkt kod mosta u Bistrici, na magistrali Mitrovica – Leposavić, bilo je nezamislivo da se iz Mitrovice ne može do Zvečana a da vas kod ‘Trepčine’ kapije ne zaustave specijalci sa dugim cevima, pretresaju vam vozila. Bilo je nezamislivo da specijalci hapse Srbe u samom centru grada, kod spomenika knezu Lazaru, sada smo se na sve to već navikli, sve to je postalo deo naše stvarnosti, mi sa tim živimo. Pitamo se sad, šta je sledeće na šta ćemo biti primorani da se navikavamo, kako ćemo još platiti i patiti”, pitaju naši sagovornici iz Severne Mitrovice.
Podsećaju, poslednjih meseci, naročito proletos, nije bilo dana da neko od Srba ne bude uhapšen, sproveden u južni deo Kosovske Mitrovice ili u Prištinu, u zatvore visoke bezbednosti. Ovih dana stižu vesti o novim optužnicama protiv Srba za navodne ratne zločine. Džaba advokati uhapšenih ulažu žalbe, ponavljaju da protiv njihovih štićenika nema nikakvih dokaza, ljudi leže u zatvorima, ponekad, poput Slađana Trajkovića u teškom zdravstvenom stanju.
“Sa hapšenjima se, valjda zbog godišnjim odmora, poslednjih mesec dana malo stalo, pitanje je kada će krenuti novi talas. Verovatno sad kad se ambasadori i šefovi Euleksa vrate sa odmora. Pre koji dan u Gračanici su prebijena dvojica mladića a zatim su stavljeni u kućni pritvor i optuženi da su oni napali policajce, u drugoj enklavi na Kosovu zapaljena je kuća Srbinu koju nedelju pošto je odbio da i kuću i imanje proda komšijama Albancima. Sve to je deo stalnog pritiska, podsećanje gde živimo, šta nas sve čeka. Bukvalno, ne daju nam mira ni jednog jedinog dana”, kažu Srbi iz Severne Mitrovice sa kojima smo ovih dana razgovarali.
Deo “nove stvarnosti” na koju su Srbi primorani da se privikavaju, da sa njom žive svakako su i baze kosovskih specijalaca raspoređene na više mesta po severu Kosova i Metohije o kojima, sa gorčinom kažu naši sagovornici, niko više i ne govori, koje su, kao i albanski specijalci sa dugim cevima pod prozorima Srba postale deo njihovih života.
“Kad krenete iz Zubinog Potoka prema Brnjaku, odnosno prema centralnoj Srbiji morate proći pored betonskog utvrđenja u kome su specijalci. Pitanje je njihove procene i volje kad će vas zaustaviti sa dugim cevima, pretresati… Isto je i na putu od Leposavića ka Jarinju, gde je kilometar od administrativnog prelaza pravo utvrđenje u kome su oklopna vozila, a ispred specijalci sa automatima… Punkt kod Bistričkog mosta da i ne pominjem, tu su dvojicu naših komšija ranili… Baze su i u Šaljskoj Bistrici, gore kod Gazivoda. Pitanje je kada će pokrenuti radove kod sela Dren u opštini Leposavić gde planiraju da zauzmu 80 hektara zemlje Srba starosedelaca”, kaže jedan naš sagovornik.
Nova stvarnost na severu Kosova, u očekivanju šta će Kurti preduzeti da ljudi iz Srpske liste, odnosno Srbi na severu Kosova i Metohije “pate i plate”, jeste i činjenice da zaposleni u opštinama Zvečan, Leposavić, Zubin Potok već četvrti mesec ne mogu na svoja radna mesta, da su u opštinama do zuba naoružani specijalci…
“Da i ne govorimo da je svaki izlazak na put, svaki prelazak preko Jarinja i Brnjaka, svaki susret sa specijalcima za svakoga od nas veliki stres, jer, niko nije siguran, niko se ne oseća bezbedno, a svako sumnja da je na nekom od spiskova za hapšenje ili na nekoj tajnoj optužnici”, tvrde naši sagovornici.
U teškim danima i vremenima koja žive, koja su njihova stvarnost, nastavljaju oni, velika, svetla tačka bio je doček naših šampiona u Beogradu, pre koji dan, košarkaša, Đokovića, basketaša…
“Kada odavde gledate desetine hiljada ljudi u Beogradu, kada gledate naše košarkaše, Novaka, basketaše, najbolje što kao narod imamo, kako iz jednog srca i jednog glasa uzvikuju ‘Kosovo je srce Srbije’, onda nam bude lakše, to nam vrati veru da nije sve izgubljeno, vrati nam hrabrost da ne smemo nazad, da moramo izdržati da će možda, svim ovim mukama, jednog dana, doći kraj… A da će u narednim danima, nedeljama, biti teško, da će biti sve gore, u to znajući Kurtija, ne sumnjamo”, kažu i danas u Severnoj Mitrovici.
