Na putevima u Bosni i Hercegovini su se u periodu od 2018. do 2022. godine dogodile 162.453 saobraćajne nezgode, što je prosječno više oko 32.490 godišnje, a u njima je život izgubilo 1.259 ljudi, što je, ponovo prateći petogodišnji prosjek, 251 osoba godišnje.
Ovako zabrinjavajući podaci dodatno dobijaju na težini kada se uporede sa zvaničnim evropskim, koji govore da je broj smrtno stradalih u saobraćajnim nezgodama u BiH gotovo 80 odsto veći od prosjeka u zemljama Evropske unije (EU).
Naime, podaci CARE, odnosno zvanične statistike EU kada su u pitanju smrtni slučajevi u saobraćajkama, a koji se računaju na milion stanovnika, govore da u državama koje su članice Evropske unije godišnje u prosjeku strada 46 osoba.
S druge strane, u BiH je, samo u 2022. godini, broj stradalih u saobraćajnim nesrećama na milion stanovnika bio 81.
Ono što je vidljivo iz podataka koje smo dobili od Sektora za informisanje i dokumentaciju BIHAMK-a jeste da se broj smrtno stradalih na putevima u BiH evidentno smanjuje na godišnjem nivou, što je svakako dobar podatak.
Međutim, činjenica je da je i dalje broj poginulih iznad 220 godišnje, a i broj težih ili lakših saobraćajnih nezgoda premašuje 30.000.
Nikola Ćopić, inžinjer za bezbjednost saobraćaja, kaže da Bosna i Hercegovina ima najveći saobraćajni i javni rizik od nastanka nezgoda.
On smatra da se nedovoljno pažnje posvećuje ovako zabrinjavajućoj statistici, ali i da se na terenu radi još manje.
“Korijen problema je u nedostatku pravovremene i kontinuirane edukacije, kako za lica koja su najizloženija ovoj problematici, a to su osobe od 18 do 21 godine, te od 21 do 30 godina, tako i za starija lica, koja imaju preko 60 godina. Vidjeli smo u posljednje vrijeme da smo imali nekoliko saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovala starija lica, a vozili su u suprotnom smjeru, pa treba ozbiljno razmisliti o tome da se oni na neki način dodatno edukuju”, ističe Ćopić.
On podvlači još jedan veliki problem koji BiH ima.
“Republika Srpska, odnosno BiH, ima najstariji vozni park u Evropi. To svakako doprinosi u određenom broju saobraćajnih nezgoda”, dodaje Ćopić.
Sa druge strane, vozači smatraju da presudnu ulogu u broju saobraćajnih nezgoda u BiH ne igra starost vozila.
“Bez obzira na činjenicu da naši građani u prosjeku voze najstarija vozila, mišljenja sam da starost vozila nije presudna za ovoliki broj saobraćajnih nezgoda. Složićemo se da mladi vozači, pa i sami početnici danas i ne voze tako stare automobile, ali ipak su oni najveći učesnici saobraćajnih nezgoda. Smatram da je razlog tome neprilagođena brzina i ‘jače’ vozilo sa puno nekakvih displeja i vizuelnih stvari za koje neiskusni vozači nisu svjesni da su ‘tempirana bomba'”, smatra Nevena iz Banjaluke.
Pored neiskustva, brzina i česte nepažnje, kobni za vozače su često i putevi u BiH, koji su, kako navodi, na nekim dionicama potpuno neprilagođeni današnjim vozilima i broju učesnika u saobraćaju.
“Tamo gdje se ponavljaju saobraćajne nezgode potrebna je kompletna analiza saobraćajnice, a ne samo radari, jer drakonske kazne očigledno nisu dale željeni rezultat”, kaže Nevena za “Nezavisne novine”.
Slaviša M., vozač iz Banjaluke, rekao je da je potrebno da i sami vozači shvate koliko bi u određenim okolnostima bilo dobro da idu na edukacije.
“Nekako imam osjećaj da svi negdje žure, a tako se i dešavaju saobraćajne nesreće. Vozači danas nemaju vremena ni za šta, samo da dođu do mjesta gdje trebaju. Takođe, veliku ulogu imaju i gužve u saobraćaju, posebno u Banjaluci. Mora se biti i 120 odsto oprezan kako ne bi došlo do nesreće”, kaže ovaj Banjalučanin.
Na pitanje smatra li da je problem i starost vozila u BiH, on odgovara da jeste i to, ali i neodržavanje automobila.
“I ako je vozilo staro, kada se redovno održava i kada se urade svi servisi, biće sigurnije”, dodao je Slaviša.
