Tamo su sada velike vrućine, život je potpuno stao, nema ničega, ništa ne radi, jer je sve bilo pod vodom. Plantaže, obradivo zemljište, sve je uništeno, stradala je i stoka, kaže inženjer koji je studirao Elektrotehniku u Beogradu, dodajući da je katastrofa zbližila ljude i da svi imaju isti cilj – da pomognu
Katastrofalne poplave su zbližile ljude u Libiji, tako da sada niko ne priča o politici i podelama, već svi imaju isti cilj – kako da pomognu, kaže za RT Balkan Nuri Svelah (61) koji živi u Tripoliju.
Ovaj Libijac tečno govori srpski, jer je od 1981. do 1986. studirao Elektrotehniku u Beogradu, saobraćajni smer. Još uvek ga, kako kaže, interesuje Srbija, pa je želeo da sa nama podeli ono što se dešava u njegovoj zemlji, naročito u Derni, gradu koji je najviše stradao u katastrofalnim poplavama.
“Mnogo je poginulih, četvrtina grada je uništena. Deo žrtava je ispod ruševina, drugi deo je voda odnela u more. Prevelika je katastrofa, nema tu reči. Pogotovu ako se imaju u vidu naše mogućnosti. U Libiji se nikad nije desilo ništa slično, nismo spremni ni opremljeni za takve situacije, tehnički nismo sposobni da reagujemo na ovo kao što su možda zemlje na Zapadu koje imaju savremene tehnologije i iskustvo”, ističe Svelah.
On navodi da spasilačke ekipe dolaze iz Turske, Egipta, Malte, Španije, Alžira i drugih zemalja, te da su to sposobne ekipe koje rade na tome da pronađu žive, ukoliko ih još ima. Mada, dodaje, izgleda da više nema spasa.
“Ispod ruševina se već oseća miris smrti”, kaže naš sagovornik.
Iako još uvek ima delova grada koji nisu uništeni, u kojima su spasioci i deo stanovnika, postoje najave da treba da se evakuiše ceo grad i da će u tome da pomogne i vojska.
“Ovo samo podseća na život, nije normalno stanje, ako govorimo o onima koji su preživeli. Priča se nezvanično i o 30.000 nestalih. To još uvek nije zvanična informacija, ali svi koji su tamo, na licu mesta, kažu da je taj broj ogroman”, navodi Svelah.
Mislili su da će ih velika brana – odbraniti
Velika brana u Derni je napravljena 1973. godine, a Svelah pretpostavlja da od tada nije bilo nikakvih kontrola, rekonstrukcija ili renoviranja. Dodaje da se ovako nešto desilo prvi put i da je pala ogromna količina vode. Šezdesetih su isto bile poplave, ali ne kao sad.
“Postoje dve brane, a oni su se izgleda sasvim oslonili na tu najveću, nisu očekivali toliku količinu padavina. Mislili su da će ih velika brana – odbraniti. Nažalost, ovaj put je sasvim drugačije, katastrofalno, padavine su bile prevelike”, svedoči ovaj Libijac.
Po onome što se do sada moglo saznati, voda u brane dolazi iz nekoliko planinskih jaruga i trebalo je da nadležni prate situaciju i da puste određenu količinu vode.
“Nažalost, bilo je kasno, oko tri sata noću i kada je pukla velika brana više ništa nije moglo da se uradi. Talasi su bili visine 30 metara, kada se to desilo. Ljudi su iz kuća i zgrada gledali smrt”, prenosi Svelah svedočenja očevidaca.
Nije vreme za politiku
Politička podela na zapadnu i istočnu Libiju nije prepreka da pomoć stigne, kaže naš sagovornik. Iz gradova širom zemlje otišli su “volonteri, hrana, voda, sve što treba”: po njegovim rečima, reč je o više od 50.000 kamiona pomoći iz cele Libije.
“Ova katastrofa je približila ljude, jer mi smo takav narod. Sada niko ne piše o političkim problemima i podeljenosti zemlje, već svi imaju isti cilj: da pomognu koliko mogu. Sada sigurno nije vreme za politiku”, ističe Svelah i dodaje da je narod pružio ruku pomoći svojim sunarodnicima i pre nego što je stigla pomoć iz inostranstva.
Sve što stiže je dragoceno.
“Tamo su sada velike vrućine, život je potpuno stao, nema ničega, ništa ne radi, jer je sve bilo pod vodom. Plantaže, obradivo zemljište, sve je uništeno, stradala je i stoka. Ono što može da se kupi je dosta poskupelo”, navodi naš sagovornik.
Ponegde se pojavljuju upozorenja da je povećana mogućnost izbijanja nekih zaraza, ali Svelah uverava da još nema nikakvih znakova na terenu, niti je bilo ko od humanitarnih organizacija ili spasilačkih ekipa izvestio o tome.
Prema njegovim rečima, u Derni više nema vode, ona se povukla nazad u more, a i sad je sunčano vreme, pa se teren suši. Ostala je tek poneka bara, tako da teren može da se pretražuje.
Postoje problemi i sa vodom za piće, ali zalihe stižu. Međutim, izazov je kako da te zalihe vode budu dostavljene tamo gde treba. Do zapadnijih delova se lakše stiže, putevi su osušeni.
“Problem je istočni deo, od Derne pa do granice sa Egiptom, jer je sve srušeno, pa je teško da se stigne do određenih mesta. Obilazni putevi koji bi mogli da se koriste uzimaju previše vremena. Dakle, nije problem pomoć, ima svega, jedino što je problem da se dostavi svima kojima je potrebna”, zaključuje Svelah.
RTbalkan.
