14. Septembra 2023.

EU birokrate vuku poteze koji bi nam značajno mogli podići troškove života: I to na nekoliko decenija!

Ima li šefica EK pravo uvesti EU u globalni trgovinski rat s potpuno nepredvidljivim posljedicama za EU-potrošače?

Nije dobro.

Birokratija Evropske unije povlači poteze koji bi mogli značajno da podignu troškove života, ali ne u periodu od samo nekoliko godina, već nekoliko decenija, možda i zauvek.

Kako to obično biva, evropske birokrate su bile apsolutno šokirane (kao da su hibernirali nekoliko godina) jeftinom ponudom kineskih automobila, posebno električnih, pa su odlučili da naprave prvi korak ka uvođenju Evrope u globalni trgovinski rat koji će sigurno imati mnogo žrtava na globalnom nivou, a podjednako je izvesno da će evropskim potrošačima doneti drastično veće cene, a sve zato što se šefica Evropske komisije – Ursula fon der Lajen – i kompanija vrhunskih evrobirokrata poigravaju sa orkestriranjem budućnosti kao da je to nešto što se izvodi pucketanjem palca i kažiprsta.

Nakon što je sa neverovatnim zakašnjenjem konstatovala snažan razvoj kineske auto industrije, koja je počela da dominira Zapadom u odnosu na cenu u poređenju sa isporučenim performansama/kvalitetom vozila, EK je odlučila da pokrene istragu o navodno nelegalnim kineskim subvencijama za proizvodnju automobila, a ta istraga je de fakto uvođenje uvoznih carina na kineska vozila, što nije ništa drugo do nova taksa nametnuta evropskim potrošačima, koja će im onemogućiti da izaberu automobil sa unutrašnjim sagorevanjem ili e-vozilo koje bez visokih dodatnih tarife, znatno je jeftinija od one proizvedene u Nemačkoj.

EK, naravno, sve ovo radi kako bi objasnila kako je potrebno zaštititi evropsku auto-industriju, ali je potpuno nejasno kakve ćemo koristi imati, npr. mi u Hrvatskoj ako jeftinija konkurencija nemačkih ili italijanskih proizvođača bude eliminisana uvoznim carinama, koje mogu da se popnu na nivo od 27,5 odsto. Drugim rečima, ideja je ‘plemenita’; onemogućavaju Evropljanima da kupuju u proseku 20 odsto jeftinije kineske automobile tako što će ih naterati da budu više od 20 odsto skuplji. Ako ciljate na kineski automobil koji sada možete kupiti za oko 30 hiljada evra, Komisija će vas ohladiti od te ideje jer ćete morati da platite 7-8.000 evra više, da biste uzeli u obzir ‘originalne’ evropske modele . Problem je u sledećem: Agresivno uključivanje u globalni trgovinski rat ne samo da će obezbediti dalji inflatorni pritisak u EU, već će vrlo verovatno produbiti ionako duboke ekonomske strukturne probleme sve starijeg kontinenta. Nedavna iskustva Sjedinjenih Država sa uvoznim carinama, koje je Tramp aktivirao 2018. godine, a religiozno nastavio da sprovodi Bajden – doneo je Amerikancima rast trgovinskog deficita, kao i nastavak rasta gomilanja javnih dugova. Sve suprotno najavama i obećanjima.

Bilo bi smešno da nije tragično koliko grešaka su evropski donosioci odluka napravili koje su ih zapravo dovele u situaciju da je Evropa odjednom, kao da je afrička država, morala da se brani od globalizacionih procesa. Jedan od ključeva kineskog uspeha u razvoju cjenovno konkurentnih, ali visokokvalitetnih vozila može se pronaći u konfuznoj javnoj politici EU. Ako već do 2035. odredite ukidanje svih vozila sa unutrašnjim sagorevanjem – što je duboko iracionalno čak i sa ekološkog aspekta, jer to definitivno nije način da se smanji ukupan ugljenični otisak – a istovremeno insistirate na značajnom pooštravanju Euro 5 standardi, što uveliko podiže neophodna ulaganja za evropsku auto industriju (a apsurdno je ulagati u nešto što ćete ukinuti 2035. godine), onda stvarate investicionu klimu u kojoj kao da ste praktično napisali nalog za kupovinu kineskog auto industriju za proizvodnju e-vozila, dok ste sprečili evropsku auto-industriju da bude cenovno konkurentna, pa sada štitite evropsku automobilsku industriju prebacujući račun njenih grešaka na evropske potrošače. U mašti evropskih birokrata stvorena je idealna utopija u kojoj su izjavili da ćemo se svi voziti u tihim i udobnim e-vozilima koja će nam dolaziti iz evropskih pogona, pa ćemo stoga svi udisati čist vazduh, odnosno spor smanjiti klimatske promene. Ta utopija se zasnivala na pretpostavci da niko drugi na svetu ne razvija napredna vozila.

I sada bukvalno imamo situaciju da se evropske birokrate čude statistici prodaje automobila na evropskom tržištu i sa dubokom nevericom čitaju izveštaje sa evropskih sajmova automobila, gde Kinezi počinju da dominiraju. Ružno je pisati, ali EU-birokrate su kao ćurke iznenađene dešavanjima na tržištu automobila.

„Istraga o poplavi kineskih EV kompanija u Evropi dolazi samo nedelju dana nakon konferencije IAA Mobiliti 2023 u Minhenu. Kineske EV kompanije – od teškaša kao što je BID do startapa kao što je KSPeng – zaista su došle na događaj u velikim količinama, udvostručivši svoj broj u odnosu na prošlu godinu. Organizatori konferencije rekli su da je oko 41 odsto izlagača došlo iz Azije“, piše Blumberg, a šef Komisije, po običaju, trči ispred bika i zaključuje: „Svetska tržišta su sada preplavljena jeftinijim električnim automobilima. … A cena im se veštački snižava ogromnim državnim subvencijama”. Sklonost sadašnjeg šefa Komisije da uprošćava stvarnost mogla bi se grublje opisati.

Problem je u tome što lamentacije šefa Komisije o nelegalnim podsticajima u proizvodnji kineskih automobila tek treba da budu dokazane, a ionako su samo opravdanje za uvođenje novih uvoznih carina kako bi se suspendovao deo globalne konkurencije. . Međutim, problem je u tome što aktivna nomenklatura EU birokratije samo nastavlja da razvija i širi politiku izdašnih fiskalnih subvencija, koje su eksplodirale tokom pandemije, a nadograđene su nakon invazije Ukrajine, a Kinezi prigovaraju zbog – subvencije. Iako se EU pretvara u globalnog šampiona planske ekonomije i subvencija, kada je u pitanju zaštita autoindustrije, EK se navodno hitno okreće ‘tržišnim principima’ kada je u pitanju uvoz iz Kine i, što je bizarno, na veliku štetu sopstvenih potrošača. Pritom, ni ne pomišljaju na to da će zemlja sa 1,4 milijarde stanovnika Kina izvršiti neku vrstu političko-ekonomske odmazde, o čemu su kineski državni mediji već najavili.

Postoji i treći problem; EK žurno i agresivno ulazi u zaštitu evropske automobilske industrije na nivoima cena koji se već čine izuzetno visokim. Nekada ste razmišljali o tome da u mali do srednji automobil sa unutrašnjim sagorevanjem uložite od 20 do maksimalno 30.000 evra, a sada za električni automobil dimenzija negde između malih i srednjih snage 70kv i upitnog dosega, VV u početku traži 44.768 evra (za ID.3) . Ponovićemo ovu cifru jer ona govori sve o tome koliko EK očekuje da nam poskupi budućnost: najmanje za 44.768 evra! Ko u Hrvatskoj to može/treba da priušti i zašto? Nije li konkurencija dobrodošla da snizi cene ličnih vozila bar za 20-30 odsto? Ne. EK je odmah odlučila da ide u pravcu koji će omogućiti dalje poskupljenje i iscrpljivati potrošače, osuđene da finansiraju zeleniju budućnost, iako pomenuti ID3 – koji VV predstavlja kao “evoluciju električne mobilnosti”, zapravo proizvodi ugljenični otisak jednak na vozilo sa unutrašnjim sagorevanjem slične veličine, a nekoliko puta veće od hibridnog vozila iste težine.

Istraga EK o navodno nezakonitim subvencijama neće obuhvatiti samo kineske brendove, već i vozila drugih proizvođača koja napuštaju kineske fabrike; proizvodnja u Kini, između ostalog, imaju BMV, Reno, Teslu. Da li će biti srećni što Ursula fon der Lajen pokušava da bude kreativna i proaktivna u isto vreme? Oni neće. Pogotovo što je vrlo izvesno da će Kinezi, čije je tržište mnogo veće i potentnije od evropskog, u slučaju evropskih kaznenih carina, odgovoriti ne samo kineskim carinama, već i drugim kontramerama, koje bi mogle da uzdrmaju Evropu. Treba se samo setiti američko-evropskih priča o poluprovodnicima i naprednim čipovima i kineskog odgovora; sami su proizvodili 5G čipove i zabranili izvoz retkih minerala i metala za proizvodnju baterija, kojih nema u EU.

„Kineski izvoz automobila porastao je za 31 odsto u avgustu, prema podacima Kineskog udruženja za putnička vozila. Udeo Kine u prodaji električnih vozila u EU – koja su u proseku oko 20 odsto jeftinija od modela proizvedenih u EU – porastao je na 8 odsto i mogao bi da dostigne 15 odsto 2025. godine, objavila je Evropska komisija, piše Blumberg. Drugim rečima, evropska autoindustrija drhti na svojim krhkim nogama pred jeftinijom kineskom konkurencijom, i pokušava da joj odgovori čudno skupim vozilima. Nekoliko kineskih proizvođača – Kspeng, BID, Nio… najavljuju lansiranje novih modela na evropsko tržište. Ako se pogledaju slike ovih vozila, performanse i pre svega cene, stiče se utisak da će evropska automobilska industrija prvo morati da se pozabavi zakonima EK i nacionalnim zakonima koji umanjuju njihovu konkretnost, pa tek onda da odgovore na kineski izazov. Onda će biti kasno. U svakom slučaju, čak ni evropsko povećanje carina na uvoz kineskih automobila neće zadati smrtni udarac kineskoj auto-industriji – oni imaju svoje tržište od 1,4 milijarde, indijsko sa 1,4 milijarde, rusko tržište (gde su već porasli za lot), ali i sve ostale van blokovskih zapadnih liberalnih demokratija. A mi u EU ćemo de fakto plaćati cene koje je nametnula Ursula fon der Lajen.

Ukratko, EK se postavlja pogrešno, kao 1970-ih kada su zapadne nacije raspravljale o zaustavljanju talasa japanskih automobila. Svi znamo kako se ta priča završila; Tojota je postala najveći svetski proizvođač vozila.

„Snažan kineski izvoz novih energetskih vozila se ne dešava zato što je industrija dobila ogromne državne subvencije, već zato što je kineski industrijski lanac visoko konkurentan“, Generalni sekretar Kineskog udruženja putničkih automobila Cui Dongshu rekao je u saopštenju u četvrtak. „EU bi trebalo da objektivno gleda na razvoj kineske industrije električnih vozila, umesto da proizvoljno koristi jednostrane ekonomske i trgovinske alate da zaustavi rast“, ​​dodao je on. A kineski Global Times komentariše: „Jasno je da se Evropa plaši. . Oni se plaše konkurencije iz Kine pa žele da traže trgovinski protekcionizam kao zaštitni kišobran za evropske proizvođače automobila koji polako prelaze na elektrifikaciju. Ako EU preduzme nepravedne mere, Kina ima razne alate koje može koristiti kao kontramere za zaštitu pravnih interesa kineskih kompanija“.

Ono što posebno zabrinjava je opsesija evropskih kreatora politike eksperimentalnim rešenjima koja će navodno prevazići disfunkcije tržišta. Tako je potpuno nezapaženo prošla vest da je Ursula fon der Lajen obavestila sve nas građane EU da su angažovali nikog drugog do 76-godišnjeg Italijana Marija Dragija za novog evropskog savetnika za ekonomsku konkretnost u procesu zelene tranzicije. Blumberg napominje:

„Fon der Lajen je u svom godišnjem obraćanju o stanju Unije u Strazburu rekla da Evropska unija treba da gleda dalje napred i da odredi kako da se bori protiv inflacije, da se uhvati u koštac sa nedostatkom radne snage i podstakne ekonomski rast, dok istovremeno traži od industrije da vodi čistu tranziciju . „Zato sam zamolio Marija Dragija – jednog od velikih evropskih ekonomskih umova – da pripremi izveštaj o budućnosti evropske konkurentnosti. Zato što će Evropa učiniti „šta god je potrebno“ da zadrži svoju konkurentsku prednost“, rekla je ona.

Šokantna je činjenica da Lajen Dragija predstavlja kao jednog od velikih evropskih umova, odnosno govori o njenim intelektualnim dostignućima. Dragi je najpoznatiji kao guverner Evropske centralne banke u kojoj je od 2010. godine pokrenuo drugi period eksperimentalne superstimulativne monetarne politike zasnovane na niskim ili negativnim kamatnim stopama i masovnim programima kupovine hartija od vrednosti, koji su izobličili tržišta kapitala. Dragi je ovo uradio da bi odbranio prezadužene Italiju, Grčku, Španiju, Portugaliju… i druge evropske fiskalne pacijente, ali to ne znači da je na bilo koji način doprineo evropskoj konkurentnosti. Kada je Dragi preuzeo dužnost, evro je bio znatno jači od dolara, a evropski BDP je bio za četvrtinu veći od američkog. Posle Dragija, evro je propao, a Evropa je odjednom imala četvrtinu BDP-a manji od američkog. Epski poraz politike podsticaja, ali Dragija se i dalje slavi kao super-Mario koji radi „šta god je potrebno“. Hoće li neko objasniti Ursuli fon der Lajen da Dragi možda nije vodeći evropski ekonomski mislilac koji bi trebalo da oblikuje evropsku konkurentnost na putu ka zelenoj tranziciji, ili ćemo mu svi pustiti da nam stvori „novu normalu“ nakon monetarne ekstravagancije, što više neće biti ono što mi zovemo normalnim, pa ćemo svi zajedno živeti sasvim nenormalno?

Ukratko, dok mi u Hrvatskoj naivno polemišemo da li smo preterali sa cenama tokom turističke sezone, Ursula fon der Lajen insistira da ćemo još dugo plaćati automobile mnogo više nego što bi trebalo. Hoće li se koncept hrvatskog rasta svesti na to da turističku dobit prebacujemo na skupe njemačke automobile ili na carine na jeftiniju kinesku konkurenciju? Snaga evropskog potrošača slabi zbog inflacije drugu godinu zaredom, a šef EK insistira na održavanju visokih cena automobila umesto da pozdravlja deflatorni impuls koji nam je priuštila Komunistička partija Kine, dok poziva u pomoć od čoveka koji je ne tako davno suspendovao normalna pravila finansijskih tržišta da bi spasao prezadužene ili finansijske zombije. Kako se može završiti? i pri tome poziva u pomoć čoveka koji je ne tako davno suspendovao uobičajena pravila finansijskih tržišta da bi spasao prezadužene, odnosno finansijske zombije. Kako se može završiti? i pri tome poziva u pomoć čoveka koji je ne tako davno suspendovao uobičajena pravila finansijskih tržišta da bi spasao prezadužene, odnosno finansijske zombije. Kako se može završiti?

jutarnji.hr

Podijeli vijest na:

Pretplata
Obavijesti o
guest

0 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Pregledaj sve komentare