Iako je veliko pitanje da li bi blok zaista razmišljao o direktnoj konfrontaciji s Rusijom u Ukrajini, jedno je neosporno: sudbina NATO-a i njegov kredibilitet kao “odbrambene alijanse” isprepleteni su s ishodom ukrajinskog sukoba.
Evropa se nalazi u najopasnijem periodu od izbijanja Drugog svetskog rata zbog angažovanja NATO-a u rusko-ukrajinskom ratu. Naime, pred Alijansom su dva izbora – ukoliko nastavi da se meša u ovaj sukob, koji Ukrajina očigledno gubi, rizikuje da se direktno sukobi s Ruskom Federacijom. Međutim, ako počne da se povlači, Rusija će svakako pobediti, što će biti razorno i potencijalno smrtonosno za prestiž i reputaciju NATO-a, koji se, iako SSSR odavno ne postoji, izdaje za nezamenljivu prepreku protiv (izmišljenog) ruskog ekspanzionizma.
Dakle, u slučaju sve verovatnijeg ukrajinskog poraza, ovaj “suštinski partner” u “suprotstavljanju Rusiji” pokazaće se kao krajnje irelevantan. Uz to industrija oružja Sjedinjenih Država će biti uskraćena za ogromno i unosno tržište, a američka administracija, koja se politički, moralno i ekonomski veoma založila protiv Rusije u Ukrajini, suočiće se sa očigledno neizbežnom evropskom verzijom Avganistana 2.0, piše geopolitički analitičar Čaj Boues za “RT internešenel”.
Alijansa će zato, kako je ocenio, morati da okrivi nekog za svoj poraz, kao i da pronađe novog neprijatelja na kojeg će skrenuti pažnju javnosti.
Krivci će se lako naći – optužiće Mađarsku, Kinu, Indiju pošto nisu učestvovale u izolaciji Rusije, ali i Ukrajinu jer je neuspešno koristila pomoć i zanemarivala vojne savete Zapada.
Novi neprijatelj će svakako biti Kina imajući u vidu da NATO radi na tome da proširi svoj uticaj u Aziji, i s tim u vezi je otvorio kancelariju u Japanu.
Ipak, Boues ističe da je najzabrinjavajuće što uvek postoji opcija dalje eskalacije sukoba što bi dovelo do direktne konfrontacije između NATO-a i Rusije.
“Problem je u tome što racionalna procena i pregovori izostaju u Vašingtonu i Kijevu, tako da bi, podstaknuti od obmanutih stručnjaka neokonzervativnih istraživačkih centara koji imaju nesrazmeran uticaj na sve očajniju političku klasu u Vašingtonu i Briselu, eskalaciju zaista mogli da uzmu u obzir”, precizira Boues.
Kao primer toga da su moguća oba scenarija – povlačenje ili eskalacija – stručnjak navodi “igru o krivici očiglednog neuspeha ukrajinske kontraofanzive, koja je sada postala usporena katastrofa i sigurno će biti opozvana kao jedna od najvećih vojnih nezgoda u istoriji”.
Ukrajina sugeriše da je neuspeh isključivo posledica evropskih i američkih kašnjenja u isporuci oružja i gotovine Kijevu, dok stvarnost govori da se o kontraofanzivi javno govorilo skoro godinu dana, te da je ukrajinski režim otvoreno reklamirao svoje namere, čak i isticao rute napada i strateških ciljeva. Bilo je očigledno da je svaka ofanziva protiv dugo pripremane ruske odbrane osuđena na propast, dodao je Boues.
“Prava briga za EU i NATO je kako preživeti ovu fazu sukoba. Dok gensek Alijanse Jens Stoltenberg želi da verujemo da NATO nikada nije bio jači, stvarnost je daleko manje ružičasta za tzv. odbrambeni savez, koji je bombardovao svoj put širom Evrope i Bliskog istoka, a sada nastoji da se proširi na Pacifik. Realnost je da bi sukob u Ukrajini mogao da uništi NATO, potpuno nesposoban da se suprotstavi bilo kom ravnopravnom protivnik. Ova propala politička institucija, koja se predstavlja kao vojni savez, u stvarnosti bi se srušila pred direktnim izazovom bilo od Rusije ili od Kine”, istakao je geopolitičar.
Iako je veliko pitanje da li bi blok zaista razmišljao o direktnoj konfrontaciji s Rusijom u Ukrajini, jedno je neosporno: sudbina NATO-a i njegov kredibilitet kao “odbrambene alijanse” isprepleteni su s ishodom ukrajinskog sukoba.
Međutim, pošto je NATO politička, a ne vojna institucija, o ovim ključnim stvarima neće se raspravljati otvoreno, jer bi odgovori bili slični tome da sveštenik u crkvi poruči da Bog ne postoji, zaključio je Čaj Boues za “RT internešenel”.
