Globalna ravnoteža političke moći i uticaja ubrzano se pomera sa Zapada na Istok.
Sjedinjene Američke Države, i zapadne liberalne demokratije, poslednjih nekoliko dana zadobile su nekoliko uzastopnih simboličnih udaraca na međunarodnoj političkoj sceni, iz kojih bi se mogao izvući zaključak da nekada moćni Zapad više nije globalno dominantna sila čijoj se volji “ostatak sveta” mora da prilagodi ili čak potčini.
Postaje očigledno da “ostatak sveta”, na čelu sa Kinom i Indijom, više ne dozvoljavaju formulisanje i forsiranje najvažnijih zapadnih inicijativa preko međunarodnih institucija, ako u njima ne prepoznaju nacionalne interese.
Sama činjenica da je nekoliko zapadnih lidera posle sastanka G20 pokušalo da objasni da rezolucija o Ukrajini ključna tema sastanka nije poraz zapadnih liberalnih demokratija.
Iako je sasvim jasno da deo članica blokirala osudu Rusije kao agresora, pokazatelj je da zapadna diplomatska mašinerija više ne može da utiče na političku osudu čak i brutalne agresije na nezavisnu državu.
Istovremeno, sastanak G20 u Nju Delhiju praktično je iskoristio indijski premijer Narendra Modi za promociju Indije kao globalne supersile, dok kineski predsednik Si Đinping nije ni prisustvovao sastanku, ali su govori kineskih diplomata pažljivo praćeni zbog na nekoliko inicijativa.
Uporedo sa sastankom G20, američki predsednik Džo Bajden je svojim izjavama demonstrirao uverljivosti američke spoljne politike na nivo koji se nije mogao zamisliti pre haotično-panične evakuacije SAD iz Avganistana.
