Debata između evropskih članica će verovatno biti žestoka, imajući u vidu podobnost pojedinih zemalja, kao na primer korupcija u Ukrajini.
Proširenje Evropske unije ponovo je na dnevnom redu za visoke zvaničnike, uključujući i predsednicu Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ali će planirano proširenje doneti nove opasnosti za blok, izveštava “Politiko”.
Dodavanje čak osam novih članica EU, što uključuje i Ukrajinu, otvorilo bi pravu Pandorinu kutiju za EU. Proširenje zahteva sveobuhvatne unutrašnje reforme EU, što će, tokom narednih godina, izazvati toksične sukobe između sadašnjih članica.
Uprkos složenosti proširenja, konflikt u Ukrajini naterao je pojedine vlade EU da prestanu da oklevaju sa proširenjem.
“Proširenje nije birokratski poduhvat. Radi se o izvozu određenog modela slobodnih, otvorenih zapadnih demokratija”, izjavio je jedan anonimni evropski diplomata.
Očekuje se da će proširenje biti tema govora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen 13. septembra o stanju u EU. Ministri za evropska pitanja iz zemalja članica bloka trebalo bi da se bave ovim pitanjem krajem oktobra, tvrde dvojica visokih diplomata EU, koji su takođe želeli da ostanu anonimni.
Izgleda da se ovim pitanjem sada ozbiljno bave i Nemačka i Francuska. Šolc je već ranije zahtevao da se Evropa “proširi”, a tu su i optimistični tonovi iz Pariza, gde je ministar za Evropu Lorens Bun izjavio da bi EU trebalo da pošalje jasnu poruku zemljama kandidatima.
Jedno od veoma važnih pitanja je pitanje rokova. Predsednik Saveta EU Šarl Mišel predložio je da nove članice budu primljene do 2030. godine. Francuski predsednik Emanuel Makron podržava ideju o proširenju u fazama, prema kojoj bi zemlje kandidati najpre dobile pristup jedinstvenom tržištu, a tek potom postale punopravne članice EU.
Košmarna perspektiva proširenja EU
Austrijski diplomata Aleksander Šalenberg je predložio da se zemljama kandidatima dozvoli da zauzmu mesto posmatrača u Političkom i bezbednosnom komitetu EU (PSC), briselskom telu u kome se donose odluke o spoljnoj politici: “Umesto da im jednostavno pošaljemo deklaraciju EU, ili zajedničke smernice spoljne i bezbednosne politike, tražeći da ih potpišu, mi želimo da nove članice usvoje naš način razmišljanja i da preuzmu svoju ulogu u donošenju odluka.”
Nastojanje da se EU proširi prvi je korak u tom smeru, od kako je blok 2013. prihvatio Hrvatsku. Međutim, razgovor o prijemu Turske završio se odlučnim “ne” Ankari, koje je izrekao tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi 2011. godine.
Ako žele proširenje, lideri EU će morati da se izbore sa velikim teškoćama. Debata između evropskih članica će verovatno biti žestoka, imajući u vidu podobnost pojedinih zemalja. Na primer, korupcija u Ukrajini izaziva veliku zabrinutost, a tu je i košmarna perspektiva reformi procesa donošenja odluka u EU.
Nakon što je Mišel odredio datum prijema u 2030, portparol Evropske komisije je izjavio da proces pridruživanja treba da bude “zasnovan na zaslugama”. Komisija treba da predstavi izveštaje o napretku pojedinih zemalja, iako je jedan visoki diplomata EU rekao da će se proces odugovlačiti zbog pitanja kandidature Ukrajine.
“Želimo da pošaljemo pozitivan signal Ukrajini, ali bi predlog da se ukrajinskim obaveštajnim službama omoguće veća ovlašćenja u borbi protiv korupcije verovatno poslao pogrešnu poruku”, dodao je ovaj visoki zapadnoevropski diplomata.
Lisabonski ugovor je “otporan” na proširenje
Poljoprivredna politika može da izazove najžešća sporenja u pregovorima Brisela i Kijeva. Poljska i nekoliko drugih zemalja EU već su zabranile uvoz ukrajinskog žita, saopštavajući da je razlog želja da zaštite sopstvene poljoprivredne proizvođače.
Unutrašnje reforme EU uključuju i redizajn dugoročnog budžeta bloka, kao i promene u procesu donošenja odluka, koje bi omogućilo donošenje odluka na osnovi takozvane “kvalifikovane većine”.
“Sada vidimo da trenutni okvir, bilo da se radi o budžetu ili procedurama donošenja odluka, nije prikladan za Evropu od 30-ak članica”, izjavio je portugalski ministar za evropska pitanja Tijago Antunes. “Ponekad je veoma teško doneti odluku i sa 27.”
Veliko širenje u EU pomerilo bi centar Unije na istok i dovelo do razvodnjavanja uticaja Francuske i Nemačke. Međutim, promena osnovnih ugovora EU je težak proces, koji zahteva referendume u zemljama članicama.
“U Evropskom savetu nemamo većinu za promenu ugovora”, izjavio je jedan neimenovani diplomata EU. “Pravna služba Saveta već mesecima upozorava da je Lisabonski ugovor `otporan na proširenje.
Debata o proširenju trebalo bi da se nastavi tokom narednih meseci, uključujući i naredni sastanak Evropske političke zajednice zemalja izvan bloka, koji će se održati 5. oktobra u Španiji.
