Pored prepoznavanja prirode simptoma koji bi ipak mogli da ugroze život pacijenta, veoma je značajno uzeti u obzir i ličnu medicinsku istoriju
Bol u grudima nije retko medicinsko stanje a izaziva brojne nedoumice. Zbog toga je prepoznavanje simptoma veoma važno kako bi se adekvatno odreagovalo ukoliko je reč o životno ugrožavajućim stanjima.
Kako da znamo da li je bol u grudima opasan
Ovakav bol nije uvek opasan. Međutim, kod najvećeg broja ljudi izaziva uobičajeni osećaj panike i straha jer se u prvom trenutku mahom pomisli na srčani udar. Pored prepoznavanja najvažnijih simptoma koji bi ipak mogli da ugroze život pacijenta, veoma je značajno uzeti u obzir i ličnu medicinsku istoriju pacijenta. Nažalost, neki ljudi se mogu kasno javiti lekaru pogrešno procenjujući hitnost stanja u odnosu na intenzitet bola.
Karakteristika bola u grudima dakle jeste i to da nije svaki intenzivan i oštar bol signal za hitnost, kao što ponekad i blaži, neagresivan bol može da znači da imamo ozbiljan zdravstveni problem, koji može da nam ugrozi život. Takav naizgled bezopasan, tinjajući ili na prvi pogled bol koji ne izaziva paniku može signalizirati akutni infarkt.
Evo najhitnijih stanja koja kod bola u grudima zahtevaju lekarsku pomoć bez odlaganja. Dva su kardiološke prirode, a dva pulmološke.
1. Infarkt miokarda
Infarkt miokarda prouzrokuje spazam ili začepljenje srčanih arterija trombom. Praktično, krv je onemogućena da dođe do dela srčanog mišića. Pacijenti koji boluju od hronične angine pektoris mogli bi da uporede vrstu bola, veoma je sličan, ali je kada dođe do infarkta intenzivniji i dužeg je trajanja.
Karakteristike bola kod infarkta miokarda i prateći simptomi su:
– trajanje duže od 30 minuta
– stezanje u grudima
– pritisak
– pečenje ili osećaj žarenja
– može da se prenosi u predeo stomaka uz mučninu, povraćanje i štucanje
– nedostatka vazduha
– gušenje
– slabost
– strah i panika
– preznojavanje
– bledilo kože.
Bol je primarno lokalizovan iza grudne kosti, ali se širi se u levu ruku i rame, obe strane grudnog koša, kao i u vrat, vilicu i leđa. Reč je o bolu koji zahteva hitnu lekarsku intervenciju.
Aortna disekcija (pucanje aorte)
Aorta je najveći krvni sud. Može naglo da se širi, kada dolazi do takozvane rastuće aneurizme. To uzrokuje cepanje aorte, odnosno disekciju zida (raslojavanje). Ovaj proces izaziva intenzivan, centralno lokalizovan bol poput „kidanja“, koji se širi napred i u leđa, ali i u predeo vrata i obe ruke, uz nagli gubitak svesti. Puls i pritisak su ponekad nemerljivi. Reč je o hitnom stanju, ali treba znati da ne izaziva svako pucanje aneurizme ovako jak bol. To se dešava upravo ako dođe do disekcije, odnosno raslojavanja unutrašnjeg sloja zida aorte.
Plućna embolija
Do plućne embolije dolazi kada se desi prekid cirkulacije krvi u jednom delu pluća. Mogući razlozi su dugotrajno ležanje usled bolesti ili nekog preloma, tromb u donjim ekstremitetima, posledica operacije kuka, karlice ili carskog reza, tumori i prethodna istorija tromboembolijskih problema. Bol u grudima se pojačava pri udisanju vazduha, a ostale manifestacije su:
– ubrzano disanje
– gušenje
– ubrzani rad srca
– pomodrele usne
– pad krvnog pritiska.
Pneumotoraks
Pneumotoraks je prisustvo, odnosno prodor vazduha u pleuralni prostor, što može da izazove pucanje plućne maramice. Ono zbog čega je pneumotoraks hitno stanje jeste kolaps pluća do koga može da dođe ukoliko se pacijentu ne ukaže hitna lekarska pomoć. Bol u grudima koji izaziva pneumotoraks je lokalizovan i veoma oštar uz:
– kašalj
– ubrzano disanje
– gušenje.
Ostali uzroci mogućeg bola u grudima su:
– angina pektoris
– perikarditis (zapaljenje srčanog omotača)
– želudačna kila
– GERB
– upala jednjaka
– upala pleure (plućne maramice)
promene u nervno-mišićno-koštanim strukturama (degenerativne promene u kičmi, osteoporoza, prelomi rebara, pomeranja pršljenova ili diskusa – diskus hernia, dugotrajno sedenje)
– upala živca usled herpes virusa
– depresija ili anksioznost
– kod pojedinih jakih alergijskih reakcija.
