Na Dejvidson Simauntu, jednoj od najvećih podmorskih planina na svetu, na obali Kalifornije, pravi svet čuda vreba na morskom dnu.
Tamo se na hiljade ‘bisernih’ hobotnica (Muusoctopus robustus) okuplja da se pare, gnezde i neguju svoja jaja da se izlegu.
Otkriven 2018. godine, ovaj rasadnik je najspektakularnije mesto za gnežđenje hobotnica ikada otkriveno.
Sada, nakon višestrukih ronjenja radi praćenja i posmatranja lokacije, tim na čelu sa naučnikom Džejmsom Berijem iz Instituta za istraživanje akvarijuma u zalivu Monterej (MBARI) otkrio je privlačnost ovog posebnog mesta: toplina vulkana ubrzava razvoj jaja, povećavajući šanse za preživljavanje.
„Zahvaljujući naprednoj morskoj tehnologiji Instituta i našem partnerstvu sa drugim lokalnim istraživačima, bili smo u mogućnosti da posmatramo ovaj „Vrt hobotnica“ mnogo detaljnije, što nam je pomoglo da otkrijemo zašto se tamo okuplja toliko dubokomorskih hobotnica“, kaže Beri.
„Ovi nalazi nam mogu pomoći da razumemo i zaštitimo druga jedinstvena dubokomorska staništa od klimatskih uticaja i drugih pretnji“, rekao je Beri, prenosi Sajensalert.
Čini se da se „Vrt hobotnica“ nalazi na pomalo neobičnoj lokaciji za fiziologiju hobotnice. Tačnije, nalazi se 3.200 metara (10.500 stopa) ispod površine okeana, u trajnoj ledenoj tami batipelagijske zone (zona otvorenog okeana na dubini od 1000 do 4000 metara). Ipak, naučnici su tamo izbrojali 4.707 ženki koje se gnezde na površini od 2,5 hektara u centru lokacije i procenili da se tu nalazi čak 20.000 hobotnica, muških i ženskih, širom rasadnika.
Hobotnice su, kao i mnoga morska stvorenja, hladnokrvne, a prosečna temperatura u ponoru Dejvidson Simaunta je oko 1,6 stepeni Celzijusa (35 Farenhajta), što usporava njihov metabolizam.
Na toj temperaturi očekuje se da će jajima glavonožaca – koje istraživači nazivaju „bisernim hobotnicama“ zahvaljujući njihovom sjaju – trebati pet do osam godina da se izlegu.
Tokom tri godine, istraživači su izveli 14 ronjenja koristeći vozilo na daljinsko upravljanje, opsežno proučavajući i dokumentujući hobotnice. Pažljivo su beležili njihove karakteristike poput ožiljaka, kao i lokacije koje su majke hobotnice odabrale da polože i legnu na svoja jaja.
Otkrili su da su gnezda hobotnica obično grupisana u pukotinama gde toplota dolazi ispod morskog dna, zagrevajući vodu na relativno blagih 11 stepeni Celzijusa (51 Farenhajt).
Ova temperatura, otkrio je tim, mnogo je prigodnija metabolizmu hobotnice i inkubaciji jaja. Praćenjem pojedinačnih hobotnica, otkrili su da je period inkubacije za biserne hobotnice skraćen na oko 21 mesec. Toplota je ubrzala rast embriona i metabolizam majki.
Nejasno je da li je toplota preduslov za gnežđenje hobotnica, ali je jasno da je korisna. Kraći period inkubacije dramatično smanjuje šansu da ih grabljivci pojedu, čime se povećavaju njihove šanse za preživljavanje na duge staze, kažu istraživači.
“Duboko more je jedno od najizazovnijih okruženja na Zemlji, ali su životinje razvile pametne načine da se nose sa hladnim temperaturama, stalnom tamom i ekstremnim pritiskom. Gnezdeći se na hidrotermalnim izvorima, mame hobotnice daju svom potomstvu šansu da prežive”, kaže Beri.
Sputnjik.rs
