Ne kaže se bez razloga “Nazdravlje” kada kinemo, budući da nam ovaj prirodni odbrambeni mehanizam pomaže da se rešimo čestica iz spoljašnje sredine koje nam smetaju ili iritiraju našu sluzokožu. Isto tako, potiskivanje kijanja, odnosno kijanje “u sebi”, našem telu može naneti ozbiljne povrede, kao što su pucanje bubne opne, povrede vratnih pršljenova ili kidanje sluzokože grla, a one su, složićete se, daleko od zdravlja.
Naučnici kažu da kijanje pomaže da se funkcije nosa “vrate na fabrička podešavanja” nakon što unutrašnji deo sluzokoože dođe u kontakt sa česticama koje ne bi trebalo da se na njoj nađu, kao što su bakterije, prljavština, prašina, polen, pa čak i duvanski dim. Ipak, nekada kada smo među velikim brojem ljudi, kijanje se može učiniti neprikladnim, pa radije ga potisnemo ili kinemo gotovo nečujno, zapušivši usta ili nos svom svojom snagom. Ali, ovakva nesmotrenost nas može koštati zdravlja.
Stručnjaci upozoravaju – potiskivanje kijanja može izazvati brojne povrede
Kako prilikom kijanja u našim disajnim putevima pritisak može drastično porasti, potiskivanje ili nasilno zaustavljanje kijanja nikako nije dobra ideja. Među posledicama koje se mogu javiti mogu biti pucanje bubne opne, perforacija krvnih sudova u očima, pa čak i mozgu, ali i povrede sluzokože grla. Upravo ovo se dogodilo mladom, potpuno zdravom Britancu, čiji je slučaj dospeo i u magazin Britiš Medikal Džornal: nakon što je potpisnuo kijanje, 34-godišnji momak osetio je snažan bol u grlu, a kasnije i otok i promenu boje glasa. Uradivši rendgen grla, lekari su imali šta i da vide: pritisak koji je bio u disajnim putevima mladića izazvao je cepanje mekih tkiva grla, odnosno dela koji povezuje nos i jednjak, a oporavak je trajao skoro nedelju dana, sve dok tkivo nije zaraslo u potpunosti.
Kijanje izaziva nalet endorfina
Iako zvuči neverovatno, kijanje i lučenje endorfina, jednog od hormona sreće, međusobno su povezani, budući da nam kijanje donosi olakšanje i osećaj prijatnosti nakon perioda napetosti. Ali, nije samo olakšanje okidač za lučenje hormona endorfina, već i specifične kontrakcije mišića izazvane brzim i intenzivnim kijanjem. Zato, pre nego što sledeći put nasilno prekinete kijanje, razmislite ne samo o potencijalnim posledicama po zdravlje, već i o sreći – pa, zašto biste sebi uskratili malo lepih i korisnih hormona?
Kijamo velikom brzinom, a pritisak u disajnim putevima je i do 25 puta veći nego inače
Proces kijanja započinje kada neki iritant dospe u naš nos i “zapetlja” se u dlačice koje se u njemu nalaze i tako stimuliše nervne završetke i šalje poruku delu moždanog stabla koji se zove medula. Medula je “zadužena” za kontrolu nekih važnih vitalnih funkcija na koje ne možemo svesno uticati, kao što su disanje, varenje ili rad srca. Kada signali koje šalju nervi iz nosa stignu do medule, mozak pokreće fizički odgovor za samo nekoliko sekundi: mi zatvaramo oči, pravimo dubok udah, opuštamo mišiće u grlu i zatim izbacivanje vazduha, pljuvačku i sluz iz nosa i usta, odnosno kijamo.
Malo je poznato da prilikom kijanja, brzina kojom vazduh izlazi iz našeg tela, može dostići čak 160 kilometara na čas, a sve zahvaljujući velikom pritisku koji se stvara u našim plućima i disajnim putevima, i koji može biti i do 25 puta veći nego prilikom običnog disanja.
RTmagazin.
