Liječenje ljudskim izmetom veoma je uznapredovalo i – postaje sve popularnije. Ali, zašto je to tako? I zašto su mnogi ljudi spremni da to rade i često iz svog džepa plaćaju za nešto što automatski izaziva osjećaj gađenja?
Pod imenom Vowsti po ceni od 17.500 dolara, od početka juna u SAD se pojavio novi lek: kapsule sa živim sporama ljudskog izmeta. Dugo očekivani lek je odobren za sprečavanje ponovne infekcije bakterijom klostridioides dificile (CD) koja izaziva upalu creva, često tokom ili posle uzimanja antibiotika i spada u najčešće takozvane bolničke bacile. Problem je u tome što se infekcija teško leči i vrlo često se ponovo javlja. Lek je nastao u saradnji Seres Therapeutics iz SAD i Nestle heatlh science iz Švajcarske i – prvi je standarzovani preprat ljudskog izmeta koji se uzima oralno.
U novembru 2022. takođe u SAD, odobren je prvi standardizovani tečni preparat Rebyota švajcarske firme Ferring: 150 ml rastvora koji se ubrizgava rektalno košta više od 9000 dolara.
Oba leka služe ponovnom uspostavljanju ravnoteže crevne flore, odnosno mikrobioma i predstavljaju pojednostavljenu i bezbednu metodu transplantacije fekalne mikrobiote ili presađivanja izmeta.
Taj oblik lečenja je poslednjih desetak godina veoma uznapredovao i – postaje sve populraniji. Na internetu ima mnoštvo reklama, korisnih informacija, ali opasnih, po sistemu – uradi sam. Ali, zašto je to tako, i zašto su uopšte mnogi koji nisu oboleli od CDI spremni da dobrovoljno i iz svog džepa plaćaju za nešto što automatski izaziva osećaj gađenja?
Da počnemo od početka. Evo sve što (ni)ste hteli da znate o presađivanju izmeta.
Mikrobiom – naš organ koji čine druga bića
U našem telu, pored ljudskih ćelija, živi i mikrobiom – skup mikroorganizama, virusa, gljivica a pre svega bakterija – koji je različitog sastava kod svakog čoveka. Najviše takvih “podstanara” imamo na koži i sluzokoži – tamo gde postoji direktan kontakt sa spoljnim svetom.
Njihova koncentracija je pogotovu velika u organima za varenje, počevši od usta, pa sve do kraja debelog creva – izuzimajući želudac i početak tankog creva, gde jaku kiselinu preživi malo toga, kao recimo žilava helicobacter pylori. U crevima odrasle osobe mikrobiom ili kako ga neki naučnici nazivaju “super organ” – teži oko 1,5 kg.
Uloga mikrobioma creva je veoma kompleksna i ključna ne samo za razlaganje hrane, nego i za odbranu od spoljnih neprijatelja – odnosno imuni sistem.
Poremećaj crevne flore
U zdravom telu, mikroorganizmi u crevima žive u svojevrsnoj, vrlo osetljivoj ravnoteži, a kada se ona poremeti – čovek se pre ili kasnije razboli. Do poremećaja može da dođe unošenjem opasnih mikroorganizama, kao što su recimo salmonele, i onda telo reaguje odmah. Ali do neravnoteže dolazi i na druge načine, recimo dugotrajnom “pogrešnom” ishranom, ili čestim uzimanjem antibiotika.
Radi uspostavljanja ravnoteže crevnog mikrobioma ljudi odavno koriste ukiseljeno povrće i mleko, a poslednjih godina su “popularni” farmakološki stvoreni probiotici i prebiotici. A ponovo je otkrivena i radikalna metoda – presađivanje ljudskog izmeta.
Jer, i dok se nije znalo za postojanje i ulogu mikroorganizama, ljudi su došli na ideju da neke bolesti leče proizvodom varenja – izmetom.
Možda su se ugledali na životinje. Jer, slonovi, nilski konji, koale i pande se rađaju sa sterilnim crevima, a bakterije koje su im neophodne za varenje dobijaju jedući izmet svojih majki. To se naziva koprofagija. Mnoge druge životinje iz tog razloga intuitivno jedu balegu.
Od ajurvede i tradicionalne kineskea medicine – do savremene medicine
Prvi koncept lečenja ljudi izmetom pominje se u Indiji: drevni ajurvedski tekstovi stariji više od 3.000 godina preporučuju uzimanje kravljeg urina ili balege za različite stomačne bolesti. Za bediune se zna da su koristili ekskremente kamile.
Ali kada se radi o upotrebi ljudskog izmeta u lečenju, to je u 4. veku prvi zabležio kineski plemić Že Hong, zvan Čičuan u svom Priručniku hitne medicine, u delu gde piše o lečenju trovanja hranom i dijareje. Ovaj alhemičar, pesnik i lekar je inače stručno istraživao tehnike dugovečnosti.
Takođe u Kini, ali 1200 godina kasnije, Li Šižen lekar kojeg su zvali Donđi, za lečenje stomačnih bolesti koristio je „takozvani „zlatni sirup” koji je sadržao svež, suvi ili fermentisani ljudski izmet zdrave osobe koji je, pomešan sa vodom, pila bolesna osoba.
Selimo se u Evropu, gde je nekih 100 godina kasnije, u svom udžbeniku Lekovita apoteka prljavštine (Heilsame Dreck-Apotheke), objavljenom 1697. nemački lekar Kristijan Franc Paulini dao brojne primere lečenja ljudskim izmetom.
Prva upotreba ljudskog izmeta u modernoj zapadnoj medicini pominje se 1958. u SAD. U Australiji je Tomas Borodin krajem 80-ih dosta uspešno lečio pacijente sa ulceroznim kolitisom, a potom i one sa konstipacijom, dijarejom, bolovima u stomaku, ili Kronovom bolešću.
Danas se smatra da je transplantacija ljudskog izmeta efikasna u oko 90 odsto teških slučajeva bolesti creva CDI. Prva studija (2013. holandsko-finska) koja je trebalo to da dokaže – je prekinuta – jer je uspeh bio toliko očigledan: čak 81 odsto pacijenata je izlečeno posle samo prvog klistira rastvorom izmeta, dok je to posle drugog pokušaja to bio slučaj sa 90 odsto učesnika studije.
Tehnika presađivanja i važnost donora
Sama tehnika presađivanja skoro da nema nikakvih neželjenih sporednih dejstava – ako se izuzume osećaj gađenja, koji kod pacijenata nestane vrlo brzo.
Za sada se preveshodno koriste sledeće tehnike: stolica donora se meša sa fiziološkim rastvoromm, grubo filtrira i potom transportuje u debelo crevo pacijenta kroz klistir, tokom kolonoskopije, ili se ubrizgava kroz sondu koja prolazi kroz nos sve do creva. Od skoro se u laboratoriji prepariran izmet donora stavlja u kapsule koje se uzimaju oralno.
Bezbednost transplantacije pre svega zavisi od donora. Jer, postoji veliki rizik od prenošenja raznih bolesti. U SAD se 2019. desio jedini poznati slučaj kada su dva pacijenta teško obolela posle transplantacije – od kojih je jedan umro. Ispostavilo se da su dobili preparat od istog donora, koji je bio zaražen sa mutlirezistentnom ešerihijom koli. To je bio povod da se temom pozabavi i South park u epozodi od naslovom „Kradljivci kake“.
Zato je ključni faktor odabir donora, koji mora da se odvija u nekoliko faza, što pored detaljne anamneze uključuje i opsežne, višetruke preglede. Donor mora da je potpuno zdrava osoba, normalne težine, koja je retko ili nikada nije uzimala antibiotike. Kada se traži donor, brzo postaje jasno da baš i nema mnogo ljudi sa potpuno zdravom crevnom florom – to je manje od 3 odsto. Zato i ne čudi što doniranje u SAD može da donese i ne mali novac – oko 250 dolara za doniranje 5 uzastopnih dana.
Od kraja juna 2023. na sajtu Nemačkog instituta za lekove i medicinske proizvode nalazi se lista faktora koji isključuju nekoga kao donora, među kojima su i socijalni – tako na primer osobe koje rade u bolnicama, staračkim domovina ili u poljoprivredi ne mogu da budu donori izmeta.
Banke ljudskog izmeta
Upravo zbog toga u međuvremenu postoje banke ljudskog izmeta. Prva javna banka je nastala je u SAD: tim sa čuvenog bostonskog Masachusetts Institute of Technologi (MIT) 2012. je osnovao OpenBiome. Kako bi zadovoljile rastuću potražnju, i širom Evrope su se pojavile brojne banke ljudskog izmeta: ima ih u Holandiji, Danskoj, Poljskoj…
A međunarodna istraživanja sada povezuju širok spektar bolesti sa poremaćajem crevne flore: hronične upale creva kao što su ulcerozni kolitis i Kronova bolest, rak debelog creva, autoimune bolesti, Alchajmer, Parkinson, Hašimoto, multiple skleroza, dijabetes tip 2, alergije, astma, neurodermatitis, autizam, depresija, anksioznost, pa i gojaznost.
Zato se intenzivno istražuju i mogućnosti lečenja tranplantacijom izmeta: jedna studija (2020) je pokazala da transplatacija izmeta može da poboljša stanje obolelilh od depresije i anksiozonosti, ali i suprotno – psihički zdravi ljudi mogu da dobiju simptome psihičkih bolesti donora.
