Čitaj mi!
PETAK, 11.08.2023, 07:35 -> 08:03
IZVOR:RTS, RT.COM, IKI.COSMOS.RU
Roskosmos lansirao u orbitu prvi lunarnu stanicu u istoriji moderne Rusije
Raketa-nosač „Sojuz-2.1b“, lansirana sa kosmodroma Vostočni, ponela je u orbitu prvu međuplanetarnu automatsku stanicu „Luna-25“. Lansiranje je obavljeno u 02.10 po moskovskom vremenu.
„Raketa je radila normalno, gornji stepen se odvojio od trećeg stepena i sada postavlja automatsku stanicu na putanju leta ka Mesecu“, saopštio je Roskosmos.
Stanica će morati da izvrši meko sletanje u blizini Južnog pola Meseca, gde se nalaze područja sa permafrostom. Tamo se stručnjaci nadaju da će pronaći vodu.
Sam let bi trebalo da traje pet dana, uz dve korekcije putanje. Poslednja faza će trajati oko tri dana i sondu će postaviti na cirkumpolarnu orbitu na visini od oko 100 kilometara. U četvrtoj fazi „Luna-25“ će preći na eliptičnu orbitu za sletanje sa minimalnom visinom od 18 kilometara i izvršiti meko sletanje u južnoj polarnoj oblasti.
„Luna-25“ je prvi ruski lunarni projekat u poslednjih pola veka. Njen prethodnik, „Luna 24“, isporučio je 170 grama lunarnog tla na Zemlju 1976. godine.
Inače, svemirski program Sovjetskog Saveza zabeležio je niz istorijskih podviga u istraživanju Meseca sa sondama „Luna“. „Luna-1“ je bila prva svemirska letelica koja je napustila sistem Zemlja-Mesec, januara 1959. U septembru te godine, „Luna-2“ je postala prvi objekat koji je čovek napravio koji je stigao do Meseca. „Luna-9“ je izvršila meko sletanje u februaru 1966, a „Luna-10“ je tog marta postala prvi Mesečev veštački satelit.
Indija se nadala da će prva sleteti u polarne planine, u septembru 2019, ali lender „Vikram“ sonde „Čandrajan-1“ izgubio je vezu i srušio se. Misija „Čandrajan-3“, lansirana u julu, već je u lunarnoj orbiti i ima za cilj polarno sletanje do 23. avgusta.
Misija
Misija „Luna-25“ ima ne samo naučne zadatke koji se odnose na razvoj problema nastanka i evolucije prirodnog satelita Zemlje, već i praktičnije koji se odnose na mogućnost istraživanja Meseca u budućnosti – poput proučavanja distribucija prirodnih resursa (prvenstveno vode), proučavanje strukture i sastava regolita, uslovi prašine i mikrometeorita, uslovi zračenja itd, navodi se na sajtu Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka.
„Luna-25” nastavlja seriju sovjetskih automatskih međuplanetarnih stanica i otvara ruski lunarni program Rusije. Nakon misije „Luna-25“ uslediće orbiter „Luna-26“ i lender „Luna-27“, nakon čega je planirano da se na Zemlju isporuče uzorci regolita iz polarnog regiona, a zatim započne razmeštanje punopravne naučne stanice na našem satelitu.
