Ljudi su genetski predisponirani za temperature od 25 do 28 stepeni i tu normalno funkcionišu i organizam kao i kardio-vaskularni sistem
Kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” dr Milijana Balević rekla je danas da prilkom naglih promena temperatura najveći teret pada na kardio-vaskularni sistem i da zato otopljavanja i zahlađenja najteže podnose hronični bolesnici.
Ona je savetovala je građanima da ne paniče ako im pozli i da ne uzimaju lekove na svoju ruku.
Kako je istakla u izjavi za Tanjug, ljudi su genetski predisponirani za temperature od 25 do 28 stepeni i tu normalno funkcionišu i organizam kao i kardio-vaskularni sistem. Prema njenim rečima, ipak, reakcije organizma na promenu vremenskih prilika krajnje su individualne.
„Kod kardio-vaskularnih pacijenata, recimo hipertoničara, dominiraće glavobolja i malaksalost. Ako imaju poremećaj ritma, kod njih će doći do osećaja tahikardije – lupanja u radu srca, preskakanja, nepravilnog rada srca. Ukoliko su pacijenti koronarni bolesnici, odnosno imaju ishemijsku bolest srca, oni će osećati nelagodnost i bolove u grudima“, rekla je Balević. Kako navodi, sva ta stanja zahtevaju konsultaciju nadležnog lekara i savet šta dalje radi promene terapije.
„Pacijent pre svega treba da osluškuje svoj organizam i da u skladu sa tim reaguje. Ništa na svoju ruku, već sve u dogovoru sa lekarom. Visoke temperature dovode do spontanog širenja krvnih sudova, pa tako može da varira pritisak. Možda je nekad potrebno smanjiti dozu leka, ali ga nikako ne treba isključivati, niti na svoju ruku korigovati terapiju. Uvek sve treba raditi u saradnji sa doktorom opšte prakse ili kardiologom“, istakla je Balević.
Prema njenim rečima, kada se najavi nagla promena vremena, najvažnije je ne paničiti.
Kako kaže, organizam je jedan dobro postavljen sistem koji se brzo adaptira na naglo otopljenje i naglo zahlađenje.
„Ono što je na nama jeste da ulažemo u bolju adaptaciju. To, pre svega, znači da imamo zdrav način života – da dovoljno spavamo, da pijemo dovoljno vode i zdravo se hranimo“, navela je Balević. Kako je istakla, na genetičke faktore ne možemo da utičemo, ali možemo na način na koji živimo.
Foto: Pixabay
Objektiv.rs
