Tinubu je jedan od najbogatijih ljudi Nigerije, a izvor bogatstva predsednika koji je u centru skandala je nejasan
Od kada je svrgnuta vlast u Nigeru naklonjena Sjedinjenim Američkim Državama, zemlje članice Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (EKOVAS) zapretile su da će izvršiti invaziju na tu zemlju.
Najglasniji u tim pozivima za napad je predsednik EKOVAS-a Bola Tinubu koji je godinama prao novac za dilere heroina u Čikagu i već duže vreme je upleten u brojne korupcionaške skandale.
Nekoliko sati nakon što je vojska uhapsila predsednika Nigera, predsednik Nigerije Tinubu je pokrenuo akciju i izjavio da zajednica koju vodi neće tolerisati bilo kakvu situaciju koja onemogućava rad demokratski izabrane vlade.
Dva dana kasnije EKOVAS je uveo stroge sankcije Nigeru i postavio ultimatum – ako vojna uprava ne vrati svrgnutog predsednika na vlast za nedelju dana, prozapadne afričke zemlje će to učiniti vojnim sredstvima.
U subotu, 6. jula je čak odobren plan za invaziju na zemlju uz upozorenje da “pučistima neće reći kada i gde će da udare”.
Takav razvoj događaja gurnuo je zanemarenu zapadnoafričku zemlju Niger u centar pažnje zapadnih medija. Ipak, ako dođe do sukoba, ona ne bi bila usamljena. susedne zemlje Burkina Faso, Mali i Gvineja, kojima takođe upravljaju vojne administracije koje su nedavno silom preuzele vlast, upozoravaju da će svaki napad na Niger biti posmatran kao napad i na njih.
Na čelu prozapadne koalicije je predsednik njene najmoćnije zemlje Nigerije. Tinubu je jedan od najbogatijih ljudi Nigerije, a izvor bogatstva predsednika koji je u centru skandala je nejasan.
Prema američkim dokumentima u koje je uvid imao “Grejzon”, Tinubu je označen kao saučesnik u velikoj operaciji prodaje droge u kojoj je oprao milione u ime rođaka koji je prodavao heroin.
Više od 30 godina Tinubu je glavni politički akter u Nigeriji, a za to vreme je stekao brojne nadimke iako je bio neprimećen u međunarodnoj javnosti sve do 2023. godine.
On je tada postao predsednik EKOVAS-a nakon što je pobedio na predsedničkim izborima koje je pažljivo pratila američka vlada.
Kao predsednik, Tinubu je krenuo u ekonomske reforme podržane od Međunarodnog monetarnog fonda pod kontrolom SAD i Svetske banke.
Prema nizu poverljivih depeša Stejt departmenta koje je objavio “Vikiliks”, američki zvaničnici su se u velikoj meri oslanjali na Tinubuove procene domaćih zbivanja.
Krije čak i pravo ime i datum rođenja
Rani život predsednika EKOVAS-a je pod velom misterije, čak je i njegov tačan broj godina nepoznat. Skoro svaki detalj njegove lične biografije, pre njegovog pojavljivanja u Čikagu sa studentskom vizom je sporan, čak i njegovo pravo ime.
Podaci državnog univerziteta u Čikagu pokazuju da je Tinubu diplomirao poslovnu administraciju 1979. godine, te da je kasnije bio zaposlen u velikim multinacionalnim kompanijama čije je sedište u SAD.
O ličnim podacima o nigerijskom predsedniku iz sudskog spisa iz 1993. godine, navodi se da je bio saučesnik u velikoj operaciji šverca droge. Prema podacima novinara Dejvida Hundeina, sudski dokument iz Ilinoisa pokazuje jasno da je Tinubu zaradio malo bogatstvo zahvaljujući pranju novca za rođaka koji je trgovao heroinom u Čikagu i da su američki zvaničnici zaplenili više od milion dolara sa raznih bankovnih računa registrovanih na ime aktuelnog nigerijskog predsednika.
Izveštaj specijalnog agenta poreske uprave Kevina Mosa iz 1993. godine objašnjava da postoji “opravdana sumnja da sredstva na određenim bankovnim računima koje kontroliše Bola Tinubu predstavljaju prihode od trgovine drogom i da se stoga mogu zapleniti”.
U dokumentima poreski službenik opisuje izuzetno blizak odnos između budućeg predsednika Nigerije i dvojice nigerijskih dilera heroinom, od kojih je jedan označen kao Tinubuov rođak na zahtevu za kredit za kupovinu vozila.
Bankovni računi Tinubua i njegove supruge bili su čak vezani za tog rođaka i njegovu suprugu. Kako se istraga o šemi pranja novca zahuktala, tako je Tinubu napustio SAD i vratio se u Nigeriju.
Mos je obavio telefonske razgovore sa Tinubuom, koji mu je, kaže agent u svom izveštaju, u početku priznao sve o svojim ličnim i finansijskim odnosima sa parom koji se bavio dilovanjem heroina.
Doušnik Amerike iz Nigerije
Paralelno sa tim procesom u Americi, Tinubu je počeo da se bavi politikom u Nigeriji. najpre je izabran za člana Senata 1992. godine, pa je 1999. postao guverner države Lagos, gde je ostao do 2007. godine.
U nekom trenutku svog mandata Tinubu je uspostavio vezu sa ambasadom SAD koja će trajati godinama i koja će se obelodaniti u nizu diplomatskih depeša koje je objavio “Vikiliks”.
Čak ni njegovi saveznici iz Stejt departmenta nisu mogli da ne uoče njegovu sklonost ka nepoštenju. U posebnoj depeši se napominje da je političar koji je “poznat po tome da igra brzo i slobodno sa činjenicama”, kao i da je “u prošlosti uhvaćen kako ulepšava svoja dostignuća u obrazovanju”.
Ipak, čini se da je korisnost Tinubua nadmašila njegovu neobaveznu vezu sa istinom, pošto je budući nigerijski predsednik nastavio da pruža američkim zvaničnicima informacije o političkoj situaciji u zemlji. Jedan poprilično intiman sastanak sa Tinubuom završio se komentarom američkog ambasadora u Nigeriji: “kao i uvek, zaključili smo da je njegov stav o nacionalnoj političkoj sceni pronicljiv”.
Kada su depeše objavljene 2011. godina, mnogi Nigerijci su bili šokirani prisnošću sa kojom su njihovi izabrani zvaničnici razgovarali sa izaslanicima Vašingtona.
Izgledalo je da je Tinubu izbegao pravdu zbog svoje uloge u prodaji droge, ali optužbe za korupciju nastaviće da ga prate i dok predsedava EKOVAS-om i tokom čitave političke karijere.
Otkako je napustio funkciju guvernera Lagosa 2007. godine, Tinubu je “izabrao svakog sledećeg političkog kandidata”, navodi nemačka televizija DV, koja je ranije izvestila da se smatra da je jedan od najbogatijih nigerijskih političara, ali da je izvor njegovog bogatstva nepoznat.
Poslednjih godina, tragovi o poreklu njegovog bogatstva počeli su da izbijaju na videlo. Tinubu se 2009. godine našao pod istragom Metropoliten policije London koja je ispitivala navode da je političar uložio novac sa još dva guvernera Nigerije kako bi otvorio lažnu kompaniju pod imenom “Inkorporacija afričkog razvojnog fonda”.
Istraga je pokazala da je ovaj neobični poslovni aranžman bio zajednički napor da se ilegalno steknu deonice ECONET-a, telekomunikacione firme koju je osnovala američka obaveštajna služba i poverenik kompanije “Gejts”.
Pokušaji da se ispitaju spomenute transakcije su “stavljeni po strani” i na kraju je završena bez ijednog hapšenja.
Tinubuu je 2011. godine suđeno i zbog nezakonitog upravljanja sa čak 16 bankovnih računa. U centar skandala je dospeo i nakon istrage o tome da poseduje vilu od 7.000 kvadratnih metara u Londonu.
U žižu javnosti dospeo je i tokom opštih izbora u Nigeriji 2019. godine kada su objavljeni snimci oklopnih kamiona kako ulaze u njegovu rezidenciju, što je protumačeno kao dokaz da je bio umešan u šemu kupovine glasova.
Tinubu se branio da drži novac gde želi, te da je to njegov novac, a ne državni. “Ako ne predstavljam nijednu državnu agenciju i imam novca za trošenje, ako želim, poklanjam ga građanima”, rekao je on.
Zajednica koja održava moć kolonijalne sile
EKOVAS je zvanično osnovan 1975. godine, ali je uspostavljena znatno ranije kako bi se konsolidovala francusko zapadnoafričko tržište u jednoj valuti. Navodno je predstavljeno kao dobronamerni pokušaj da se zaštite od devalvacije francuske valute 1945.
U stvarnosti, ovo je značilo da je Pariz imao mehanizam da održi veoma neuravnotežene trgovinske odnose sa svojim afričkim kolonijama u vreme da je njegova ekonomija bila uništena zbog Drugog svetskog rata i kada se pomorska snaga Francuske raspadala.
Ova prisilna zavisnost u zapadnoj Africi stvorila je zarobljeno tržište na kontinentu, koje traje do danas. Te afričke zemlje su nemoćne da donesu značajne promene svojih politika, jer nemaju kontrolu nad sopstvenom monetarnom politikom.
EKOVAS je odavno kritikovan kao produžetak francuskog imperijalizma. Bivšim imperijalnim silama je omogućio da eksploatišu i oslabe zemlje, jer se svako odstupanje od pravila strogo kažnjava.
Zajednica je u januaru 2022. uvela stroge sankcije Maliju, a napori nove vlade da očisti zemlju od zlonamernog stranog uticaja doveli su do uvođenja potpune zabrane francuskih medija.
Od 1990. godine EKOVAS je vodio sedam odvojenih sukoba u zapadnoj Africi kako bi zaštitio omiljene vladare Zapada širom regiona. U međuvremenu, od 1960. do 2020. godine, Pariz je pokrenuo 50 odvojenih otvorenih intervencija u Africi.
Podaci o tajnim aktivnostima sprovedenim za to vreme nisu dostupni, ali su otisci prstiju Zapada vidljivi na višestruko nameštenim izborima, državnim udarima, ubistvima koji su zemlje održavali pokornim, a korumpirane vlade držali ne vlasti širom kontinenta.
Ono što je francuski predsednik Žak Širak objasnio 2008. godine, “bez Afrike, Francuska će skliznuti u rang treće svetske sile”, potvrđeno je u izveštaju francuskog senata iz 2013. godine da je Afrika budućnost Francuske.
