Za jednu državu koja je bila prva sa uspostavljenom masovnom proizvodnjom u automobilskoj industriji, pomalo je iznenađujuće da Amerikanci nisu imali sportske modele sve do posleratnog perioda. Naravno, bilo je moćnih konfiguracija postojećih modela, ali pričamo o dvosedima sa sportskim duhom i privlačnim dizajnom.
Ne, pionir nije bila Chevroletova Corvetta, kao što se obično misli, već relativno nepoznati Woodill Wildfire, a njemu posvećujemo ovo izdanje zanimljivosti dana.
Na neki čudan način, Sjedinjene Američke Države mogu najviše da zahvale dugom periodu ratovanja, zato što je interesovanje za sportskim modelima iznenada eksplodiralo tokom pedesetih godina prošlog veka. Veliki broj njihovih vojnika se nalazio u Evropi, gde su uočili automobile sa kojima se nikada ranije nisu sreli, a po povratku kući su ih masovno uvozili.
Takav trend su najpre uočili britanski proizvođači, pa je odjednom krenula najezda sportista od strane brendova kao što su Austin-Healey, MG, Triumph, Jaguar i mnogih drugih. Tehnički gledano, Woodill nije bio pionir „preko bare“ već je ta čast pripala modelu Nash-Healey. Međutim, reč je o britanskom modelu kompanije Austin-Healey sa mehanikom američkog brenda Nash i samim tim se ne može smatrati čistokrvnim „Jenkijem“ iako je predstavljen 1950. godine.
Jedan od Amerikanaca koji je ratovao u Evropi je bio čovek po imenu Blačard Vudil da bi nakon toga otvorio i vodio veoma uspešni izložbeno-prodajni salon brenda po imenu Dodge. To mu je donelo i bliske poslovne kontakte sa vodećim ljudima korporacije Chrysler (čiji je Dodge bio član).
Ono što je Vudila najviše interesovalo je proizvodnja sopstvenog modela, koji je prodavao paralelno sa Dodgeom, ali je njegova školjka morala biti napravljena od plastike ojačane staklenim vlaknima. Ova tehnologija je u svoje vreme bila još uvek nova i neproverena, a svakako je imala svoje vrline zahvaljujući skromnoj masi. S druge strane, pokazala se teškom za rad i samo su spretni eksperti imali iskustva u radu s tim materijalom.
U svakom slučaju, od jedne privatne kompanije je naručio školjku po sopstvenoj konstrukciji koja je mnogo ličila na britanske roudstere. Automobil je imao sve one karakteristike sportista, kao što du dugačka hauba, kratak prtljažnik i skromna visina.
Takođe je bio jako aerodinamičan i debitovao je u novembru 1952. godine na Sajmu automobila u Los Anđelesu. Ime modela je palo Wildfire ili u bukvalnom prevodu „vatra u divljini“, verovatno po požarima koje zahvataju Kaliforniju gotovo svakog leta.
Nismo baš sigurni da li odluka bila ispravna, ali jedno je sigurno – svi su voleli Wildfire. Vudil je odmah znao da ne može da zadovolji potrebe koje podrazumeva masovna proizvodnja, pa je odluka pala da prodaje vozilo u paketu gde bi mušterija morala sama da ga sastavi. Školjka bi i dalje bila od jednog od dobavljača, a šasija i mehanika iz Willysa. Ovaj brend nam je najpoznatiji kao „otac“ Jeepa, ali je u spomenuto vreme takođe proizvodio i putničke limuzine.
Wildfire je bio dugačak 4,3 metra i dolazio je s masom od svega 735 kilograma. Pokretao ga je 2,6-litarski motor spomenutog Willysa sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji. To je bilo dovoljno za 100 konjskih snaga i maksimalnu brzinu od 160 km/h, a Vudil se hvalio da je kombinovana potrošnja samo 6,7 litara na pređenih sto kilometara.
Početna cena je iznosila 3.263 američkih dolara (36.837 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), a za samo 350 najmanjih zelenih novčanica (današnjih 3.950 dolara) je bila dostupna i verzija sa 135 „grla“ sa kojom je maksimlna brzina skakala na 200 km/h.
Nažalost za Vudila, svega nekoliko meseci kasnije dolazi do smene na vrhu kod Willysa i kompanija Kaiser postaje njegov vlasnik. Kaiser je uveliko radio na sopstvenom sportisti pod imenom Darrin i samim tim nije želeo konkurenciju.
Vudil je i dalje odobrio serijsku proizvodnju, ali samo za one mušterije koje unapred plate. Wildfire će se proizvoditi od 1952. do 1956. godine i zavisno kojim izvorima verujete, biće kompletirano sedam ili petnaest jedinica. Još oko 200 njih je prodato u paketu gde je kupac sam morao da ih sastavi. Daleko od onih brojeva kojima se Vudil nadao, ali se Wildfire i dalje vodi kao prvi američki sportista.
Chevrolet je predstavio Corvette krajem 1952. godine takođe sa plastičnom školjkom ojačanom staklenim vlaknima, ali će morati proći dugo vremena pre nego što postane hit. Štaviše, kompanija je planirala da ugasi ovu sadašnju ikonu industrije posle samo dve godine, ali je spasio Ford Thunderbird od koga Chevrolet nikako nije mogao da prizna poraz.
Woodill Wildfire je uglavnom zaboravljen iako to ne bi trebalo da bude jer pionirima barem treba odati počast… Ako ništa drugo, otvorio je put Corvetti da postane legenda kakva danas jeste.
Zoran Tomasović
Autorepublika.com
