Analiza magazina “Forin polisi” otkriva osam mogućih lokacija naredne kineske pomorske baze.
Kina je svoju prvu pomorsku bazu u inostranstvu otvorila 2017. godine, u istočnoafričkoj državi Džibuti. Američki magazin “Forin polisi” u svojoj analizi pokušava da otkrije gde će biti izgrađena sledeća.
Kako to došli do odgovora na to pitanje, njihovi novinari su analizirali 123 infrastrukturna projekta u kojima su učestvovale kineske državne kompanije, raspoređenih u 78 luka u 46 različitih zemalja, čija je ukupna vrednost skoro 30 milijardi dolara.
Taj magazin naglašava da, u skladu sa kineskim zakonima, civilne luke u vlasništvu kineskih kompanija moraju da obezbede logističku podršku brodovima kineske mornarice, ukoliko oni to od njih zatraže.
Oni su se posebno fokusirali na infrastrukturne projekte u siromašnim zemljama, u kojima je vrednost investicija često uporediva sa celokupnim BDP-om datih država. Jedan od primera je Sijera Leone, država u Zapadnoj Africi čiji je BDP svega četiri milijarde dolara, a u kojoj je Kina uložila čak 759 miliona dolara u izgradnju luke.
Kako bi suzili broj potencijalnih lokacija za vojne baze, novinari “Forin polisija” su uzeli u obzir i druge kriterijume: veličinu luke, dubinu vode i odnose koje država domaćin ima sa Pekingom – mereno kroz način na koji je glasala u Ujedinjenim nacijama. Tamo gde je moguće, korišćene su i satelitske fotografije.
Konačna lista sadrži osam potencijalnih lokacija za buduću kinesku pomorsku bazu: Hambanota, Šri Lanka; Bata, Ekvatorijalna Gvineja; Gvadar, Pakistan; Kribi, Kamerun; Rim, Kambodža; Luganvil, Vanuatu; Nakala, Mozambik i Nuakšot, Mauritanija.
Nadjačavanje SAD u Zapadnom Pacifiku je prioritet za Kinu, a predstavlja izazov i za Indiju, Japan i Australiju koji zajedno čine tzv. KVAD savez. Značajan deo potencijalnih lokacija je takođe okrenut i prema Indijskom okeanu, u kom Kina ima geopolitičke interese.
Potencijalna baza u Zapadnoj ili Centralnoj Africi bi predstavljala značajan iskorak za zemlju koja je rek pre petnaestak godina počela da se angažuje van svog neposrednog okruženja. Kineska mornarica bi se tako našla nedaleko od Evrope, Gibraltarskog moreuza i ključnih pomorskih trgovačkih puteva.
1. Hambanota, Šri Lanka.
Kina je uložila više od dve milijarde dolara u Hambanotu, više nego u bilo koju drugu luku na svetu. Kina ima direktnu kontrolu nad tom ustanovom.
Ako se u obzir uzme njena strateška lokacija, popularnost Kine među elitama i populacijom u Šri Lanci i glasanje te zemlje zajedno sa Pekingom u Ujedinjenim nacijama, analitičari FP-ja smatraju da je to najverovatnija lokacija za narednu kinesku pomorsku bazu.
2. Bata, Ekvatorijalna Gvineja
Informaciju o kineskom interesovanju za ovu luku objavilo je američko Ministarstvo odbrane, dok njihove kineske kolege nisu komentarisale te navode. FP podseća da Kina nije objavljivala ništa ni o svojoj bazu u Džibutiju pre nego što je puštena zvanična objava.
Politički, režim predsednika Teodora Obijanga Ngueme blizak je sa Pekingom, što je slučaj i sa drugim zemljama u regionu.
3. Gvadar, Pakistan
Odnosi Kine i Pakistana su kako strateški, tako i ekonomski. Pakistan je perjanica kineskog projekta “Pojas i put”, ali i najveći kupac njihove namenske industrije.
Za Islamabad, kineski vojni brodovi su već realnost – pakistanska mornarica se već godinama naoružava upravo u Kini. Sam Gvadar se nalazi na strateški vrlo bitnom mestu, nedaleko od Ormuskog moreuza koji spaja Persijski zaliv i Indijski okean.
Kina je Pakistanu daleko popularnija od Sjedinjenih Američkih Država, ali će budućnost odnosa te dve zemlje pre svega zavisiti od uspeha projekta kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora, čiji je deo i luka u Gvadaru. Ulog je izuzetno veliki, što smanjuje mogućnost izgradnje potencijalne pomorske baze, piše FT.
4. Kribi, Kamerun
Reč je o drugoj po veličini luci u koju je Kina uložila novac, iza samo Hambantote. Ona je najveći rival Bate, između ostalog i zato što su one jedna od druge udaljene manje od 200 kilometara.
Kamerun u međunarodnim organizacijama najčešće glasa isto kao i Kina. Trebalo bi naglasiti i druge potencijalne lokacije u Zapadnoj Africi, poput luka Kajo u Angoli, Fritaun i Sijera Leoneu i Abidžan u Obali Slonovače, u kojima Kina takođe ulaže novac.
Sijera Leone je posebno zanimljiva, pošto je jedna od dve vodeće partije u toj zemlji, Svenarodni kongres, izuzetno bliska Pekingu, a njene pristalice tokom okupljanja često skandiraju “mi smo crni Kinezi“.
5. Rim, Kambodža
Iako je sama investicija u tu luku mala, Kambodža će verovatno biti dom kineske mornarice u nekom obliku, smatraju novinari “Forin polisija”. Premijer Kambodže Hun Sen je višegodišnji saveznik Pekinga, a iako je on najavio da će se povući u avgustu, njegov sin, koji će ga naslediti, verovatno neće menjati spoljnopolitički kurs zemlje.
Kambodža je destinacija mnogih investicija kroz projekat “Pojas i put”, dok su u Ujedinjenim nacijama često glasali na isti način kao i Peking. Hun Sen poriče da će Rim postati domaćin kineske mornarice, ali dokazi pokazuju drugačije, smatraju “Forin polisiju”.
6. Luganvil, Vanuatu
Baza kineske mornarice u Južnom Pacifiku bi imala smisla, čak i ako ne bi bila preterano velika. Podaci pokazuju da su kineske investicije u tom regionu i dalje ograničene, ali da se jedan od projekata trenutno razvija u Luganvilu, na vanuatskom ostrvu Espiritu Santu.
Sama investicija u iznosu od 97 miliona dolara nije mala, i nalazi se među 30 najvećih kineskih projekata na svetu. Pored toga, već postoji presedan građenja pomorskih baza na tom malenom pacifičkom arhipelagu – Amerikanci su ga koristili tokom Drugog svetskog rata.
7. Nakala, Mozambik
Iako kineske investicije u mozambičke luke nisu toliko velike kao u drugim delovima sveta, one nisu zanemarljive. U Mozambiku takođe nije bilo negativnih reakcija na kineske kredite i investicije kao u drugim zemljama Istočne i Južne Afrike, kao što su Kenija i Tanzanija, piše FP. Kina je popularna kako među elitama, tako i među običnim narodom.
Pitanje je samo gde napraviti bazu. Prestonica Maputo je najveća luka u zemlji, ali nju kontrolišu vlada Mozambika i kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kina je novac uložila u luke Beira i Nakala – koje se obe nalaze u top 20 najvećih investicija.
Beira je verovatno isuviše plitka za velike brodove, što znači da bi Nakala imala više smisla – Kinezi su u nju uložili dosta novca, a ona raspolaže i sa prirodno dubokom lukom.
8. Nuaškot, Mauritanija
Mauritanija je udaljena od gužve u Zapadnoj i Centralnoj Africi, pošto je od, na primer, Ekvatorijalne Gvineje udaljena više od 3.000 kilometara. Ona je takođe dosta bliže Evropi i ključnim tačkama poput Gibraltarskog moreuza – približno dva dana plovidve.
Mauritanija takođe redovno podržava Kinu u Ujedinjenim nacijama.
“Vajld kard” opcija – Rusija?
Novinari “Forin polisija” pomenuli su još jednu mogućnost – izgradnja pomorske baze u Rusiji, ili zajedničko korišćenje neke od već postojećih baza iz sovjetskog perioda.
Kini bi posebno zanimljive bile baze na samom severu zemlje, nedaleko od Arktika, ali i NATO baza u Norveškoj i na Aljasci. U opticaju bi mogle da budu i baze u Severnom Pacifiku, na primer na poluostrvu Kamčatka.
