Evropa je u “vanrednom stanju” zbog ekstrmno visokih temperatura i požara koji bukte.
Na Korzici je danas proglašen narandžasti meteo alarm zbog toplotnog talasa sa dnevnim maksimalnim temperaturama do 40 stepeni Celzijusa na jugu ostrva.
Od severa do jugoistoka zemlje na snazi je žuti meteo alarm zbog olujnog talasa, saopšteno je iz nacionalne meteorološke službe Meteo Frans.
Krajem noći vremenske nepogode sa grmljavinom, malim gradom i jakim udarima vetra kretale su se od zapada ka istoku Francuske i od juga Centralnog masiva do severa Alpa, prenosi pariski Mond.
Oluja sa grmljavinom i pljuskovima je od jutros nad regionom Overnj-Rona-Alpi, a olujni talas će se kretati od severa Alpa do regiona Alzas-Loren na istoku Francuske.
Područje od Bretanje do belgijske granice biće na udaru fronta praćenog pljuskovima i grmljavinom.
Grčka u plamenu
Toplotni talas koji je zahvatio Grčku podigao je u nedelju temperature do novih rekordnih vrednosti.
U Grčkoj i dalje besne požari na Rodosu, Krfu, Agiosu, Karistosu i Ilikisu, u gašenju požara učestvuju vatrogasci i dobrovoljci, a od jutros su u borbu sa vatrenom stihijom ponovo uključeni i avioni i helikopteri.
Vatrogasna služba saopštila je da su u nedelju izbila 64 nova šumska požara zbog ekstremno visokih temperatura, objavio je “Grik reporter”.
Na Rodosu su se vatrogasci celu noć borili sa buktinjama između Apola i Platanije, a šef vatrogasaca Vasilis Vatrakojanis rekao je na hitnom brifingu za novinare da postoji sumnja da su požari na Rodosu podmetnuti i da je u toku istraga o tome.
Vatrakojanis je naveo da je na Rodosu trenutno u toku veliko rasplamsavanje požara u blizini naselja Asklipieio u pravcu juga, prenosi “Katimerini”.
Meteorolog: Sve više toplotnih talasa i oluja
Pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Goran Pejanović komentarisao je za Kurir TV požare u Grčkoj i objasnio da treba očekivati toplotne talase u budućnosti.
“Na sistematski način se pokušava da se javnosti objasni da dolazi do klimanja naše klime. Zahvaljujući tome što se menja hemijski sastav atmosfere, a tamo postoje gasovi sa efektiva staklene bašte. Postoji vodena para koji je odlučujući faktor nestabilnog vremena. Sistematskim merenjima, pod kapom Svetske meteorološke organizacije, oseća se da dolazi do povećanja temperature, svake godine su temperature sve više, još od sedamdesetih godina”, započeo je Pejanović.
Potom je rekao kakvo je vreme za očekivati u bliskoj budućnosti:
“Posledica je ne samo na atmosferu, odnosno vazduh, već i na svetski okean, pa se i on zagreva sa 0.8 odsto, a njegovim zagrevanjem dolazi i do većeg isparavanja, dakle atmosfera prima više vodene pare. Za očekivanje je da ćemo imati toplotnih talasa, suša, požara, ali i sve više olujnog nevremena.”
